Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet224/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   220   221   222   223   224   225   226   227   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

174-расм. Йирткич кушлар
кузининг кундаланг кесими: 1-
олдинги камера; 2-орка камера; 3-
шох парда, 4-томирли парда, 5-
бирикггирувчи т^кима парда, 6-
киприкли мускул, 7- рангли парда,
8- к^з гавхари, 9-к^з тароги, 10-
кУрув нерви, 11-тУр парда, 12-
284
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кушларда, одатда, хид билиш органлари анча суст ривожланган. Факат 
айрим кушлардагина хид билиш органлари яхши ривожланган. Буларга Янги 
Зеландия кивиси, лойхураклар, найбурунлилар, урдаклар ва улаксахур йирткич 
кушлардан - таскаралар киради.
Кушларнинг таъм билиш органлари огиз бушлигида ва тилининг 
шилимшик пардасида жойлашади. Кушлар асосан овкат таъмининг ширинлиги, 
шурлиги ва аччиклигини сезади.
Айириш 
органлари. Кушларнинг айириш органлари судралиб юрувчи­
ларнинг айириш органлар ига ухшаш. Кушларнинг эмбрионларида бир жуфт 
тана буйрак булиб, вояга етган кушларда бир жуфт чанок буйраги, яъни 
метанефрос буйрак булади (175-раем, А,Б).
J0
175-расм. Каптарнинг сийдик-таносил системаси: А-эркагиники, Б-ургочисиники 1-
буйраги, 2-сийдик йули, 3-клоака бушлиги, 4-буйрак ости бези, 5-уругдон, 6-уругдон ортиги,
7-уруг йули, 8-уруг пуфаги, 9-тухумдоя, 10 - чап тухум йули, 11- тухум йули воронкаси, 12-
редукцияланган унг тухум йулининг холдиги, 13~тугри ичаги, 14-сийдик тешиги, 15-жинсий
тешиги.
кушларнинг буйраклари учта патл ага булинган узунчок ясси таначадан 
иборат булиб, чанокнинг устки девори остида жойлашган. Хар кай си 
буйракдан клоаканинг урта булимига очиладиган сийдик йули бошланади. 
Саргимтир майда жуфт таначалар шаклидаги буйрак усти безлари буйрак 
олдинги учининг якинига жойлашган булади. Кушлар буйрагининг кажми 
судралиб юрувчиларнинг баъзан эса сутэмизувчиларнинг буйрагидан хам катта 
булади. Масалан: чугурчукдар (майна) буйрагининг огирлиги тана огирли-
285
www.ziyouz.com kutubxonasi


гининг 1,2% ни ташкил килади. Кераксиз м ахсул от л арнинг парчаланиши 
буйракларда содир булади. Уларда хосил булган сийдик иккита сийдик йули 
оркали клоакага утиб ундаги чикиндилар билан бирга ташкарига чикиб кетади. 
Кушларда сийдик пуфаги йук. Шу сабабли кушларнинг судралиб юрувчи- 
лардагига ухшаш сийдик кислотасидан иборат булган буткасимон сийдиги 
организмда тутилиб турмайди. Сийдик кислота оксил ал машунувининг асосий 
махсули хисобланади. Оксил алмашинувининг бундай типида, биринчидан 
тухум курукликда ривожланиб, сувнинг ташки мухитдан имконияти тамомила 
булмаслиги; иккинчидан сийдик ажратишда жуда 
куп
сувни талаб килувчи 
мочевина хосил булмаслиги муаяндир. Сийдик кислота унча захарли булма- 
ганлиги туфайли айнан метаболизмнинг шу махеулоти тухум системасида узок 
муддат сакланиши мумкин, Шундай килиб, кушлар, баликпар, амфибиялар ва 
сутэмизувчилардаги сингари ёпик системасида мочевина эмас, балки сийдик 
кислота хосил килувчи алмашиниш типига эга. Сийдик оркали кушлардан куп 
сув чикиб кетмайди, балки клоакага тушган сийдикнинг бир кисми яна 
кайтадан организмга су рил ади. Купгина кушлар, жумладан, йирткич кушлар ва 
айрим чумчуксимонлар умуман сув ичмайди.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   220   221   222   223   224   225   226   227   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish