Доктори, проф. Э. Шерназаров


V БОБ. МУРТАК ПАРДАЛИ УМУРТЦАЛИЛАР (AMNIOTA) ГУРУХД



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

V БОБ. МУРТАК ПАРДАЛИ УМУРТЦАЛИЛАР (AMNIOTA) ГУРУХД.
СУДРАЛИБ ЮРУВЧИЛАР (REPTILIA) СИНФИ.
Судралиб юрувчиларнинг умумий тавсифи, ташки ва ички тузилиши, купайиши.
Судралиб юрувчилар синфининг систематикаси, экологияси, келиб чикиши ва а^амияти.
V.I. Судралиб юрувчилар синфининг умумий тавсифи,
тузилиши ва купайиши
Умумий тавсифн. 
Судралиб юрувчилар хакикий курукликда яшовчи 
умурткали хайвонларнинг биринчи синфи хисобланади. Улар курукликда 
яшашга мослашган бир катор прогрессив белгилари ва хусусиятлари борлиги 
билан сувда хамда курукликда яшовчилар синфидан фарк килади.
Амфибияларга нисбатан судралиб юрувчиларда марказий нерв 
системаси, айникса, бош мияси ва сезги органлари яхши ривожланган. Бош мия 
яримшарлари нисбатан катта булиб, кулранг мия моддасидан иборат пустлоги 
бор. Шунинг учун хам рептилияларда нерв-рефлектор фаолияти анча 
мураккаблашган. Судралиб юрувчиларнинг прогрессив хусусиятлари уларнинг 
скелети тузилиши ва ривожланишида хам куринаци. Скелети тулик суякдан 
ташкил топган. Ер устида харакат килиш и туфайли уларнинг танаси амфибия- 
ларникига нисбатан кисмларга аник булинган. Судралиб юрувчиларнинг 
оёклари бошка курукликда яшовчи умуркали хайвонларники сингари беш 
бармокли, 
айрим 
гурухларида 
оёклари 
булмайди. 
Бошининг 
анча 
харакатчанлигини ва сезги органларидан купрок фойдаланиш имкониятини 
берувчи буйин умурткалари сонининг купайиши в а айникса биринчи буйин 
умурткаси-атлант, 
иккинчи 
буйин 
умурткаси 
-эпистроф ейнинг 
яхши 
ривожланганлигини алохида курсатиб у тиш л озим. Уларнинг купчилигида 
кукрак кафаси хосил булган. Бу эса рептилиялар нафас олишининг анча 
такомиллашганлигидан далолат беради. Судралиб юрувчилар факат упка 
оркали нафас олади, яхши ривожланган трахеяси ва иккига булинган 
бронхлари бор. Уларнинг териси 
курук, 
тери безлари булмайди, териси мугуз 
тангачалар ёки калконлар билан копланган. Судралиб юрувчиларнинг юраги 
амфибияларникига ухшаб уч камерали булсада, лекин уларнинг юрак булмалари 
орасида тусик ва юрак коринчасида чала тусик пайдо булган. Шунингдек, 
рептилияларнинг артериал окими юрак коринчасининг турли жойларидан 
чикувчи учта мустакил кон томирга булинган.
Судралиб юрувчиларнинг айириш органлари хам анча такомиллашган, 
уларда чанок буйраги (метанефрос) ривожланган. Амфибиялардан фарк 
килиб, судралиб юрувчиларнинг барчасида оталаниш ички. Улар асосан 
пергамент ёки охак моддадан иборат, каттик пуст билан копланган 
йирик тухумларини курукликка куяди. Тухумда сариклик моддаси куп 
булади. Шунинг учун хам уларнинг ривожланиши узгаришсиз боради, 
яъни тухумдан чиккан боласи вояга етган ота-онасига ухшайди. Айрим 
турларигина сувда ёки курукликда тирик тугади. Юксак умурткали 
хайвонлардаги (кушлар ва сутэмизувчилар) каби судралиб юрувчиларда
198
www.ziyouz.com kutubxonasi


хам эмбрионал ривожланишида алохида холат - муртак пардаси хосил 
булади. Муртак пардаларининг бири - амниотик кават номига караб 
юксак умурткалилар (судралиб юрувчилар, кушлар ва сутэмизувчилар) 
амниоталар деб аталади. Эмбрионал ривожланиш даврида муртак 
пардасини хосил килмайдиган тубан умурткалилар (тугарак огизлилар, 
баликлар ва сувда хамда курукликда яшовчилар) эса анамниялар деб 
аталади.
Судралиб юрувчиларнинг хам тана харорати узгарувчан ва купинча ташки 
мухит хароратига боглик

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish