утказадиган курбакалар, оловли в а кавказ сал аман д рл ари хам факат сувда
урчийди ва ривожланади.
3. Дарахтда яшовчи амфибиялар. Думсиз амфибиялар туркуми орасида
тропик урмонларда дарахтда яшашга мослашган турлари хам мавжуд. Улар уз
тухумларини сувга,
йирик барг устига, дарахт илдизига куйиб, шу ерда
купаяди. Умуман дарахтда яшайдиган амфибияларнинг хаёт шароити хам хар
хилдир. Масалан: квакшалар умрининг куп кисмини дарахтда утказади, лекин
уларнинг купайиши, урчиши ерда ва сувда утади. Дарахтда яшайдиган
амфибиялар турли мосланиш белгиларига эга. Квакшалар бармокларида
жойлашган безлар ишлаб чикарадиган шилимшик
моддаси ва сургичлари
ёрдамида дарахтларда зрмалаб юради. Баъзи турларининг шилимшик ишлаб
чикарувчи безлари корин терисида жойлашган. Филломедузалар бармоклари
ёрдамида дарахт бутокдарини махкам тутиб туради. Мана шундай бармоклари
билан махкам дарахтларни ушлаб олган думсиз амфибияни осонликча,
уларнинг бармокларига шикает етказмасдан дарахтдан ажратиб олиш кийин.
Ява учувчи баканинг узун бармоклари орасида пардалари булиб, бу пардали
бармоклари ёрдамида улар бир дарахтдан иккинчи дарахтга 10-15 м га
сакрайди. Бу бакаларнинг узунлиги бор-йуги 7 см келсада,
лекин бармоклари
орасидаги масофа 20 см2 гача боради.
4. Ер остида яшовчи амфибиялар, яъни ковловчи амфибиялар. Бу гурухга
барча оёксиз амфибиялар вакиллари киради. Улар умрини куп кисмини ерни
ковлаб, ер остида утказади, кундузи деярли ер устига чикмайди. Думсиз
амфибиялардан чесночница хам ерни чукур кавлаб, тупрокда хаёт кечиради.
Лекин, думсиз амфибиялар учун туггрок остида яшаш вактинчалик. Оёксиз
амфибиялар вакиллари учун эса тупрок асосий яшаш мухити хисобланади.
Амфибиялар юкорида таъкидланганидек, турли табиий мухитда яшасада, лекин
уларнинг тар калит и йиллик хароратнинг бирмунча юкори булиши, сув
хавзаларининг
мавжудлиги, хавонинг намлиги, сув ва тупрокнинг кимёвий
таркибига боглик.
Иссиклик амфибияларнинг яшаши учун энг мухим омиллардан бир и
хисоланади. Харорат +7, +8°С бул ганда купчилик амфибиялар пассив хаёт
кечиради, карахт булиб колади, харорат -2°С булганда уларнинг купчилиги
халок булади. Паст хароратда амфибияларнинг тухумлари ва личинкалари
ривожланмайди. Шунинг учун хам амфибияларнинг турлари тропик мин-
такаларда хилма-хил булиб, шимолий йуналишга
якинлашган сари уларнинг
турлари камайиб боради. Курук иссик хам амфибияларнинг яшашига
тускинлик килади. Чунки курук иссик хаво уларнинг юпка терисини куритиб
куяди, яъни юпка терили амфибияларнинг бундай иссикда гавдалари бугланиб
куп намлик йукотади. П.В.Терентьевнинг курсатишича (1950), агар амфи
биялар териси куп бугланиб тез куриб колса, яъни 15% тана огирлигини
йукотса халок булади. Аста-секинлик билан узок муддатда териси куриб,
намлигини йукотиб борса, А.Г.Банниковнинг курсатишича бундай амфибиялар
тана вазнини 75% га йукотгандагина халок булади (квакшалар). Амфибия
ларнинг яшаши учун энг юкори харорат +40°С хисобланади.
180
www.ziyouz.com kutubxonasi
Курукликка ва иссикликка чидамли амфибияларга думсизлардан ~
курбакдлар киради. Курбакадарнинг терисида шох моддалари мавжуд ва у
кур бака терисини куриб колишдан саклайди. Бундан ташкари кур бак ал ар
асосан тунда фаол хаёт кечиради,
кундузи эса иссик, курик хаводан яшириниб
уз инларида ётади. Шунинг учун хам курбакаларни Урта Осиё худудларида чул
ва даштларда хам учратиш мумкин.
Айрим амфибиялар иссикликдан сакланиш учун узларида куп суюклик
саклайди, Масалан; Австралия циклоранлари сийдик пуфакларида гавдасининг
50%ни ташкил киладиган сувни саклайди.
Амфибиялар шурланган сув хавзаларида ва кучли шурланган туп-
рокларда хам яшай олмайди. Ош тузининг 1-1,5% ли эритмаси амфибия-
ларнинг личинкалари ва вояга етганларини нобуд килади. Денгиз ва бошка шур
сувли хавзалар амфибияларнинг таркалишига тусик булади. Шунинг учун хам
купгина океанларда, оролларда шароитнинг оптимал булишига карамасдан
амфибиялар учрамайди. уларнинг 65% дан
купроги чучук сувда ва улар
киргокларида яшайди.
Do'stlaringiz bilan baham: