Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Думсиз амфибиялар 1- яван учувчи бакаси; 2-филломедуза; 3-курулдок бака



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

113-расм. Думсиз амфибиялар 1- яван учувчи бакаси; 2-филломедуза; 3-курулдок бака
(квакша); 4-кул бакаси; 5-яшил курбака; 6-ринодерма; 7-халтали курулдок бака; 8-суринам
пипаси.
2. 
Опистоцелалар (Opisthocoela) 
кенжа туркуми вакилларининг 
умурткалари опистоцел типда булади, ковургалари бор. Бу кенжа туркумга 
юмолоктиллилар ва пипалар оилалари киради.
175
www.ziyouz.com kutubxonasi


Юмолоктиллилар (Discoglossidae) оиласига 
16 та тур киради. Улар 
Европа 
ва 
Осиёда 
таркалган. 
Юмолоктиллилар 
оиласига 
кирувчи 
вакилларининг тили думалок, яъни тилининг олдинги учи кесиксиз, эгатчаси 
булмайди. МДХ да учрайдиган жерлянкаларнинг (Bombina) узунлиги 5см. 
Гавдасининг орка томони корамтир, остки кисми тук саргиш ва кора рангда 
булади. Териси уткир хидли суюклик секрета ишлаб чикаради. Жерлянкалар 
унча катта булмаган сув хавзаларида хамда кул мак сувларида яшайди. 
Европанинг урта минтакаларида ва Узок Шаркнинг жанубида таркалган. Момо 
курбака (Alytes) хам шу оилага кириб, унинг катталиги 5см атрофида , ранги 
кунгир-кулранг тусда булади. Момо курбака Гарбий Европада таркалган. 
Унинг купайиши галати, яъни ургочиси 50 тага якин тухумини узун 1 метр л и 
ипга, тасбехга ухшатиб бир-бирига улаб куяди. Эркаги уз суюклиги билан 
ургочиси куйган тухумини уруглантиргач, тасбехга ухшати(5 тизилган 
тухумларини орка оёкларига ураб олиб, салкин жойга яшириниб олади. 17-18 
кундан кейин маржой шаютидаги тухумлари ичида личинкалар етилгач курбака 
сувга тушади ва сувда тухумдан ёш итбаликчалар чикади. Бошка бакаларнинг 
итбалигига ухшаб, бу личинкалар хам сувда хаёт кечиришга утади.
Пи пал ар (Pipidae) оиласига 
асосан Африкада яшайдиган пихли бакалар 
(Xenopus) ва Жанубий Американинг тропик урмонларида яшайдиган суринам 
пипаси (Pip a pip а) киради. Суринам пипасининг буйи 20 см гача етади, сувда 
яшайди. Уларда ён чизик органлари бир умрга сакланиб колади. Суринам 
пипасининг купайиши узига хос. Купайишдан олдин ургочисининг орка 
томонидаги териси шишади ва чукурчалар хосил булади. Ургочисининг 
клоакаси урчиш олдидан б}фтиб чикади в а узун тухум йулини хосил килади. 
Пипанинг эркаги ургочисининг устига чикиб тухум йулини ургочисининг орка 
томонидаги чукурчаларига тугрилаб каттик сикади ва натижада икр ал ар 
ургочисининг тери чукурчаларига ту килади. Ургочи пипал арнинг орка 
чукурчаларида 50 тадан 100 тагача икр ал ар булади. Тухумдан ёш бака хосил 
булгангача хамма ривожланиш даврлари баканинг орка чукурчаларида боради.
3.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish