Доктори, проф. Э. Шерназаров


IV БОБ. ТУРТОЁКУШЛАР ЁКИ КУРУКЛИКДА ЯШОВЧИ



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

IV БОБ. ТУРТОЁКУШЛАР ЁКИ КУРУКЛИКДА ЯШОВЧИ
УМУРТКАЛИЛАР (TETRAPODA) КАТТА СИНФИ
Туртоёклилар катта синфининг умумий тавсифк ва систематикаси. Сувда хамда
курукликда яшовчилар синфининг умумий тавсифи, ташки ва ички тузилиши, купайиши ва
ривожланшпи. Сувда хамда курукликда яшовчилар синфининг систематикаси, экологияси,
келиб чикипш ва ахамияти.
Туртоёкггилар катта синфига кирувчи умурткали хайвонлар хаётининг 
куп кисми курукликда утади. Айрим вакилларининг бутун хаёти ёки хаётининг 
маълум даври сув билан боглик булади. Булар каторига сувда хамда
146
www.ziyouz.com kutubxonasi


курукликда яшовчилар синфи 
вакиллари, судралиб юрувчилар синфидан 
тошбакалар ва илонлар вакиллари, кушлар синфидан пингвинлар ва 
сутэмизувчилар синфидан китсимонлар, куракоёклилар туркумлари вакиллари 
киради. Уларнинг нафас олиш органлари 
уикз,
хисобланади,
Китсимонлар ва денгиз илонлари иккиламчи марта куруклик билан 
алокасини узиб, сувда яшашга утган булсада, улар атмосфера хавосидан нафас 
олади. Амфибияларнинг личинкалари жабра билан нафас олади. Курукликда 
харакат килиш, шунингдек, бугимлари кушилган беш панжали олдинги ва 
кейинги оёклари кучли мускуллари ёрдамида амалга оширилади. Булардан 
илонлар ва айрим калтакесаклар мустасно, яъни уларда оёк булмайди. 
Судралиб юрувчилар, кушлар ва сутэмизувчиларнинг дастлабки эмбрионал 
тараккиёт даврида жабра ёриклари йуколиб кетади ва упка хосил булади. 
Натижада иккита кон айланиш доираси юзага келади; юрак-упка-юрак хамда 
юрак-тана юрак.
Т)фтоёкли умурткали ^айвонларда бош миянинг нисбий улчами ошади в а 
унинг булимлари тулик бир-биридан ажралиб боради. Сезиш органлари хаво 
мухитида ишлашга мослашиб боради: бурун бушлигида хидлов ва респиратор 
(рангдан тозаловчи) булимлар пайдо бул а бошлайди, урта кулок ва ташки 
кулок юзага келади, куз ковоклари булади, куз гавхари ва шох парданинг 
шакли узгаради, ён чизик органи (амфибияларнинг личинкаларидан ташкари) 
йуколиб кетади, теридаги безлар куп хужайрали булади. Туртоёкли умурткали 
хайвонларнинг морфологик ва экологик хилма-хиллиги уларнинг бутун 
биосферани эгаллаб олганлиги натижасида юзага келди.
Тзфтоёкли умурткали хайвонлар катта синфи уз навбатида сувда хамда 
курукликда яшовчилар (Amphibia), судралиб юрувчилар (Reptilia), кушлар 
(Aves) ва сутэмизувчилар (Mammalia) синфларига булинади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish