Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв


в) Сув окаётган жуякдан сув наъмунасини олиш усули



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

в) Сув окаётган жуякдан сув наъмунасини олиш усули.
Сугорилаётган эгатлардан сув наъмунасини олишдан мак,сад 
сув к,андай ва к,анча озик,а моддаларини узи билан олиб чик,иб 
кетаётганини аник.лашдан иборатдир. Наъмуналар 1 лирг кол­
ба, цилиндр улчовли шиша идишларга олинади, иш учун ди а­
метри 0,3-1.5 см-ли, 1-3 мерт резина шланг, воронка \ам да ту­
ника ёки брезент олиб тарнов к,илинади. гиянинг к;озик, 
к,о^илган 3 та нук,гасига окаётган сув тупланмасдан тугри утиб 
кетадиган к,илиб тарновлар урнатилади, бу иш сугориш ариги 
олингандан 
кейин 
к,илинади. 
Наъмуналар тарновдан сув 
утгандан кейин 3, 30, 60 минутда 4, 
8
, 12 соатдан кейин ш лан­
га урнатилган воронка ор^али утказилиб, 
1
литрли идишга 
йигилади, 
у 
фильгрдан 
утказилади, 
к^ритгич 
шкафида 
куритилади, бунда наъмуна огирлиги (массаси) чиринди, азот, 
ф осф ор, калий ва микроэлементлар, тузлар анинутнади.
г) Тупрок ювилишини аниклаш.
Сугориладиган дех,к,ончиликда к,ия ерлар куплаб топилади, 
бундай экинзорларга к,иялиги 2-3° дан ортик, ерлар кириб, эро­
зия жараёнини куз билан аник, куриш мумкин, уни к^йидагича 
аникутнади:
гуза ёки жуяк билан экиладиган бирор экин учун сугориш 
эгати олишдан олдин жой танлаш лозим. Жуяк олингач 
к,озикддар к,ок,илади, кенглиги 240 см, узунлиги 70-150 метрли 
кузатиш майдони ажратилади ёки к,иянинг бутун узунаси 
кузатилади.
Тупрок,нинг ювилиб кетиш жараёнини кузатиш учун оддий 
тахта ёки рейкадан фойдаланилади (раем). Бунда тахтага \ар 30 
сантиметрга биттадан белги куйилади. Ажратилган майдонча­
нинг 
2
та четига (пушта уртасига) доимий к,озик к,ок,илади 
(к,озик, 10-15 см куриниб турсин). гозик, доимий булганидан у 
мах,камланади, к,олган к,исми аник, улчанади. Сунгра \ар
сугоришдан олдин ва кейин к,ок,илган к,озик, усгиига белги


ь^йилган тахтага урнатилади. Тахтачадаги белгилар арик, ва 
пуш танинг кок, уртасига iугри келищн керак. Белгиланган 
нукдалардан пушта юзаси га на арик, губн \амда арик, тубининг 
кенглиги оддий метр линейка билап улчанади. Бунда 4 арик,, 5 
та пушта улчанади. Бу ишнмнг сопи суюриш сонига боглик,. 
Бу усулда к,иянинг 3 га нукдасига, «м ш к,ичншп юк,ори к,исми 
булиб к,озик, 
10
метр ташлаб к,ок,илади. Кияпиш урта к,исми ва 
пастки к,исми булиб, уларга ,\ам к,ошк, ко^илади. Демак, куза- 
тув к,иянинг 3 та нукдасида олиб борилади иш 2-3 марта так- 
рорликда утказилади. Ювилган арик, кулрпшания к,нлншанда 
пушта \исобига тулдирилади, пуштанинг кутарилиб еки пасаи- 
иб туриш ини аникдаш учун метрли те мир к;ознк, очиб уни 
уртасига О белги куйилади. Темир к,о ш епинг ерга кирадиган 
томони 
улчаниб, 
сантимстрга 
булинади 
на 
— 
(минус) 
к,озик,нинг юк,ори томони .\ам улчапиб + (и нос) ишораси ёзи- 
лади. 
Биринчи 
пушга олиниш п билан у н и т
к,алиплиги 
аникданди, сунг темир к,озик,пип
1
О пук,Тисн[ача (нодомерга 
ухшаш) пуш танинг уртасига к,ок,илади, (Кулынапиида бурилиб 
кетмаслик учун) х,амда \а р галги культивация, сугориш эгатла- 
ри олишда кузатиб боралади. 
Бу усулда к,иянннг ю^ори 
к,исмида к,анча сантимерр ювилган ва пастки к,исмида к,анча 
ювилган тупрок, тупланганлигини биламиз ва анализ к,иламиз.

Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish