Диншунослик фанининг мақсади ва вазифалари. Диннинг ибтидоий шакллари



Download 130,35 Kb.
bet5/7
Sana14.07.2022
Hajmi130,35 Kb.
#794325
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
диншунослик фани предмети (1)

4. Ҳиндистон динлари

  • 4. Ҳиндистон динлари
  • А)веда динлари; Б)ҳиндуизм;С)ҳинд буддизми
  • 5. Шарқий ва Жануби-Шарқий Осиё динлари
  • А) Шри-Ланка;Б)Хитой;С)Корея ва Япония динлари
  • 6. Америка ҳиндулари динлари
  • А) толтеклар ва астеклар; Б) инклар; С) маййалар

II. ЭТНИК ТАСНИФ

  • 1. Уруғ-қабила динлари – тотемистик, анемистик тасаввурларга асосланган, ўз уруғидан чиққан сеҳргар, қабила бошлиқларига сиғинувчи динлар. Ҳозирда улар миллат ва жаҳон динлари ичига сингиб кетган(Австралия, Жанубий Америка, Африкадаги баъзи қабилаларда сақланиб қолган)
  • 2. Миллат динлари – маълум миллатга хос бўлиб, бошқа миллат вакиллари ўзига қабул қилмайдиган динлар яҳудийлик, ҳиндуийлик конфуцийчилик, синтоизм(япон миллатига хос)

3. Жаҳон динлари – дунёда энг кўп тарқалган, кишиларнинг миллати ва ирқидан қатъий назар унга эътиқод қилишлари мумкин бўлган динлар. Буддавийлик, христиан, ислом

  • 3. Жаҳон динлари – дунёда энг кўп тарқалган, кишиларнинг миллати ва ирқидан қатъий назар унга эътиқод қилишлари мумкин бўлган динлар. Буддавийлик, христиан, ислом

Ибтидоий дин шакллари. Тотемизм

  • Тотем сўзи – Шимолий Америкада яшайдиган Ожибва қабиласи тилида “унинг уруғи” маъносини билдиради. Моҳияти: одамларнинг ҳайвонот ёки ўсимликнинг муайян турларига қариндошлик алоқалари бор деб эътиқод қилишдир. Одамларнинг тасаввурида одам вафот этгач, унинг ўз тотеми ёки аксинча, тотемдан инсон пайдо бўлади деган фикрлар мавжуд эди.

Шайтонлар ва уларнинг малайлари ҳақидаги қарашларнинг вужудга келиши, дин тарихидаги муҳим ҳисобланган босқич, кўпхудолилик(политеизм) мавжудлиги билан ўзаро туташиб кетади. Марказий Осиё халқларининг парилар, жин ва шайтонлар, девлар, алвастилар ҳақидаги тасаввурлар озми кўпми бир бирларига анча ўхшашдир. Бу ғайритабиий мавжудотлар ўзларининг хислатлари, одамларга бўлган муносабатларига кўра шартли равишда 3 гуруҳга бўлинади:

  • Шайтонлар ва уларнинг малайлари ҳақидаги қарашларнинг вужудга келиши, дин тарихидаги муҳим ҳисобланган босқич, кўпхудолилик(политеизм) мавжудлиги билан ўзаро туташиб кетади. Марказий Осиё халқларининг парилар, жин ва шайтонлар, девлар, алвастилар ҳақидаги тасаввурлар озми кўпми бир бирларига анча ўхшашдир. Бу ғайритабиий мавжудотлар ўзларининг хислатлари, одамларга бўлган муносабатларига кўра шартли равишда 3 гуруҳга бўлинади:

Download 130,35 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish