Dilorom qosimova menejment nazariyasi

3.3.  M enejm entda  tiz im li  yondashuv
M e n e jm e n td a   tizimli  yondashuv,  avvalo,  m en ejm en t  obyekti 
m u rak k a b   ijtimoiy-iqtisodiy,  o 'z g a ru v c h a n   tizim,  ichki  tartib  va 
o'zaro  aloqada bir butun  yaxlitlikni  tashkil  etuvchi  unsurlar yig'indisi 
sifatida  o'rganilishini  ifodalaydi.  Tizim  yondashuvi  boshqariladi- 
gan   o b y e k t n i n g   b a r c h a   ta rk ib iy   q ism la ri  u zviy  am al  qilishini 
t a ’minlaydi,  bir  tomonlama  yondashuvni  inkor  etadi,  tizimning  turli 
unsurlari  o'rtasida  nomutanosiblik  va  qarama-qarshiliklarni  bartaraf 
etishga  yordam  beradi  va  shu  sababli  faqat  m enejm ent  obyektiga 
nisbatan  emas,  balki  m en ejm entning  o'ziga  nisbatan  ham   amalga 
oshirilishi  kerak.
M ura kkab  ijtimoiy-iqtisodiy  tizimni  o'rganish  jarayonida  m e ­
nejm entda  tizimli  yondashuv  mohiyati  asosan  quyidagilardan  ibo­
rat:
52

---

-  m enejm ent  maqsadlarini  yaratish;
-  qo'yilgan  m aqsadlarni  am alga  oshirishdan  e n g   kam   xarajat 
qilib,  en g   katta  sam araga  ega  bo'lish;
-  maqsad,  usul  va  ularga  erishish  vositalariga  miqdoran  baho 
berish  va  faoliyatning  rejalashtirilgan  natijalariga  ega  bo'lishning 
barcha  imkoniyatlarini  baholash.
H ar  bir  m urakkab  tizim  yirik  tizim  unsuri  sifatida  o‘rganiladi, 
unin g   ushbu  yirik  tizim  boshqa  unsurlari  bilan  o'z aro  t a ’siri  va 
aloqasi  tahlil  etiladi.  Nisbatan  mustaqil  (alohida)  tizim  o'rganilganda 
uning  unsurlari  quyi  tartibdagi  kichik  tizimga  ajratiladi  ham da  bu 
unsurlarning  o'zaro  aloqa  va  t a ’siri  tadqiq  qilinadi.  Masalan,  agar 
milliy  xo'jalik  o'rganiladigan  bo'lsa,  u  bir  tom ondan  yirik  tizim 
sifatida,  b o sh q a   t o m o n d a n   milliy  x o 'jalik   ta rm o q la ri  u n s u rla r i 
(sa noat,  qishloq  xo'jaligi,  tra n s p o r t,  qurilish  va  h.k.)  yig'indisi 
sifatida  tahlil  qilinishi  mumkin.  Sanoatni  milliy  xo'jalik  tizimining 
unsuri  sifatida  ham da  kichik  tarmoqlar,  sohalar,  ishlab  chiqarish 
birlashm alari,  korxonalar  birikmasi  sifatida,  korxonani  esa  ham  
assotsiatsiya,  aksiyadorlik  jamiyatlari,  firma,  birlashm alar  unsuri 
sifatida,  ham  sex,  bo'linma,  brigadalar  majmui  sifatida  o'rganish 
mumkin.
M en e jm e n td a  tizimli  yondashuv  ko'plab  m uam m olarni  sama- 
rali  hal  etish  uchun  asos  bo'lib  xizmat  qiladi.  Uni  qo'llash  m aqsad­
larni  aniq  bayon  qilish,  vazifalar  ko'lami  va  bajarilishi  lozim  bo'lgan 
ish  xususiyatlari  haqida  ta s a v v u rg a   ega  bo'lish,  tizim  doirasida 
bo'y sinish  tartibini  o 'rnatish,  qaror  qabul  qilish  va  uni  bajarish 
borasida  majburiyat  va  javobgarlikni  taqsim lash  imkonini  beradi.
Tizimli  yondashuvning  asosiy  vazifasi  butun  tizim  amal  qilish 
samaradorligini  oshirishdan  iboratdir.
Tizimli  yondashuvni  qo'llash  um u m an   vaziyatga  baho  berish 
barcha  holat  va  oqibatlarni  hisobga  olgan  holda  boshqaruv  qaror- 
lari  qabul  qiluvchi  h ar  bir  rahbar  uchun  zarurdir.  M en e jm e n td a  
tizimli  yondashuvni  qo'llash  rahbardan  m antiqiy  fikr  yuritishni, 
y a ’ni  h ar  bir  q a r o rg a   kelish  va  a s o s la s h   ja ra y o n id a   tiz im n in g  
um um iy  maqsadini  aniqlash  va  barcha  kichik  tizimlar  faoliyatini  bu 
m aqsadga  erishishga  yo'naltirishni  talab  etadi.  B unda  har  bir  tizim 
undan  yirikroq  tizim n in g   tarkibiy  qismi  sifatida  o'rganiladi,  uni
53

---

rivojlantirishning  u m u m iy   maqsadi  ushbu  yirik  tizim  rivojlanishi 
maqsadi  bilan  muvofiqlashtiriladi.
Tizimli  yo n d ash u v d a  vazifalar  tash k ilo tg a  m oslashtirilm aydi, 
aksincha,  tashkilot  qo'yilgan  m aqsadlar va  ularni  hal  etish  usullariga 
muvofiq  holda  tashkil  etiladi  yoki  qayta  tuziladi.
Kibernetika  va  u nga  b o g ‘liq  ravishda  maqsadlarni  va  boshqaruv 
qarorlarini  aniqlash,  ishlab  chiqarish,  tekshirish,  tadbiq  etish,  m a te ­
m atik  usul  va  kom pyuterni  q o lla sh   tizimli  yondashuvning  m uhim
54

---

unsurlaridan  biriga  aylanib  qoldi.  Model  so‘zlar  vositasida,  formu- 
Ialar  yordamida  bayon  qilinishi,  chizma  bilan  ifodalanishi,  kompyuter 
yordamida  tizimni  amalda  tushunish,  yangi,  ilgari  n o m a ’lum  bo'lgan 
haqiqatni  topishga  yo'naltiriladi.
Bilimlarning  hozirgi  darajasi  m urakkab  tizim  b o'lgan  iqtiso- 
diyotni  bo sh q arish d a  chiziqli  va  dinam ik  d a stu rla sh ,  yoppasiga 
xizmat  ko'rsatish,  o'yinlar  nazariyasini  qo'llash,  statistik  m a ’lumot- 
larni  o'rganish  jarayonida  har  tom onlam a  korrelyatsiya  usulidan 
foydalanish  imkonini  beradi.
Tizimli  yondashuvning  kompyuterlarni  qo'llash  natijasida  rivo- 
jlanishi  m a ’lum otlarning  aniqlashtirilgan,  kengaygan  bazasidan  sa- 
marali  foydalanish  imkonini  beradi  va  o'z  navbatida  axborot  yig'ish 
va  uni  qayta  ishlashni  talab  etadi.  Iqtisodiyot  tarkibi  o'zgarishi 
haqida  ilmiy  asoslangan,  aniq  axborotga  ega  bo'lmay  turib,  uning 
samaradorligini  oshirish  yo'llarini  aniqlab  bo'lmaydi.
Shunday  qilib,  respublika  iqtisodiyotiga  o'zaro  bog'liq  jarayonlar 
tizimi  sifatida  qarash  m um kin.  Qandaydir  bir  jarayon  natijasida 
m a ’lum  m ahsulot  yaratiladi  va  bu  m a ’lum  xarajatlar  yig'indisi  bilan 
bog'liqdir.
Ikki  jarayon  o'rtasida  to'g 'ridan-to'g 'ri  bog'liqlik  mavjud  bo'lib, 
bunda  bir jarayon  mahsuloti  bo'lgan  ko'm ir  elektroenergetika  uchun 
resursdir.  Bunday  aloqalarning  tarm og'i  bir-biriga  bog'liq  unsurlar 
tizimini  tashkil  etadi.