Dilorom qosimova menejment nazariyasi

3.2. 
O 'zbekiston  iq tiso d iy o ti  y a x lit  ijtim oiy  iq tisod iy 
tizim   sifatid a
O 'z b ek isto n   Respublikasi  milliy  xo'jaligi,  korxonalar,  birlash- 
malar,  tashkilot,  tarmoqlar  va  mintaqalar  murakkab,  o'zgaruvchan, 
yaxlit  ijtimoiy-iqtisodiy  tizim  bo'lib,  uning  har  bir  bo'g'ini  ijtimoiy 
ishlab  chiqarish  va  takror  ishlab  chiqarish,  taqsimot  va  iste’molning 
turli  jarayonlarini  amalga  oshiradi,  bir-biri  bilan  uzviy  bog'liq  va  bir- 
birini  toidiradi.  O 'zbekiston  Respublikasi  milliy  xo'jaligi  iqtisodiy 
tizimdir,  chunki  m ehnat  va  moddiy  resurslar  qo'shilishi  natijasida 
moddiy  boyliklar,  shu  jumladan,  milliy  daromad  yaratiladi,  shuning­
dek,  jam iyat  ishlab  chiqarish  kuchlarining kengaytirilgan  takror  ishlab 
chiqarilishi  jarayoni  yuz  beradi.  Shu  bilan  birga,  respublika  milliy 
xo'jaligi  ijtimoiy  tizim  hamdir,  chunki  davlat  kishilar  tomonidan  yara- 
tilgan  tashkilotdir.  M ehna t  jarayonida  kishilar  o'zaro  ijtimoiy  muno- 
sabatda  bir-birlari  bilan  o'zaro  t a ’sirda  bo'ladilar,  o'z  faoliyatlari  nati- 
jalarini  ayirboshlaydilar.  Demak,  ijtimoiy  m unosabatlar  subyektlari 
kishilardan,  obyektlari  esa  u larning  turli  sohalardagi  turli-tum an 
faoliyatlaridan  (ishlab  chiqarish,  fan,  madaniyat,  sanat  va  h.k.)  iborat.
O 'z b e k i s t o n   R e sp u b lik a si  milliy  xo 'jalig i  b o s h q a r u v   tizim i 
iqtisodiy,  siyosiy,  g'oyaviy,  axloqiy,  ruxiy  va  boshqa  m u n o s a b a t­
lar  yig'indisidan  iboratdir.  Ularning  orasida  e n g   muhimi  iqtisodiy 
m un o sab atlard ir.
Iqtisodiy  ishlab  chiqarish  m unosabatlari  -   bu  barcha  ustqur- 
m a  m unosabatlar  asosida  turuvchi  va  o'z  salmog'i  jihatidan  m u n o ­
sabatlar  tizimida  yetakchi  bo'lgan  asosiy  m unosabatlardir.  Shu  sa- 
babli,  respublika  iqtisodiyotini  qayta  qurishning  mohiyati  m a ’muriy 
m u n o sa b a tla r  ustunligidan  iqtisodiy  m u n o sa b a tla rg a   m e n e j m e n t ­
ning  barcha  darajalarida  manfaatlarni  boshqarish  va  kishilar  man- 
faatlari  vositasida  boshqaruvga  o'tishdan  iborat.  Lekin  m ehnat  ja- 
moalari  faqat  iqtisodiy  em as,  baiki  ijtimoiy-siyosiy,  m afkuraviy, 
huquqiy vazifalarni  ham   bajaradilar.  Demak,  milliy xo'jalik boshqaruvi 
obyekt  sifatida  m urakka b,  o 'z g a ru v c h a n   ijtimoiy-iqtisodiy  tizim- 
dan  iborat  ekan.
Tarkibiy jihatdan  respublika  milliy xo'jaligi  turli  xil  ishlab  chiqa­
rish  unsurlaridan  (ish  joyi,  sex,  korxona,  konsern,  tarm oq  va  h.k.)
51

---

iborat.  Iqtisodiyotning  asosiy  bo‘g ‘ini  -   korxonadir.  Korxona  (fir­
m a)  o ‘z  ish  natijalari  bo'yicha  to'liq  javobgardir.  Korxona  daro- 
m a d la r i  b u t u n   m e h n a t   j a m o a s i  m e h n a t i   n a ti j a s i  bilan  u zv iy  
bog'liqdir.
Iqtisodiyotni  boshqarish  tizimi  ikki  kichik  tizimdan  -   axborot 
oqimlari  bilan  bir  tizimga  bog'langan  ishlab  chiqarish  jamoasi  va 
boshqaruvchilar  jamoasidan  iborat  m enejm ent  obyekti  va  subyek- 
tidan  tashkil  topgan.  To'g'ri  aloqa  yo'llari  bo'yicha  yuqoridan  past- 
ga  -   boshqaruv  buyruqlari,  aks  t a ’sir  yo'llari  bo'y icha  pastdan 
yuqoriga  -   qarorlar  bajarilishi  haqida  axborot  yuboriladi.
Korxona  (firma)  sex,  bo'linma,  xizmat  kabi  unsurlarning  o'zaro 
b o g 'la n m a g a n ,  tasodifiy  birikm asi  em as.  U  o'zi  tashkil  top g an  
unsurlarning  korxona  tashkil  etilishida  ko'zda  tutilgan  m aqsadga 
erishish  u c h u n   o 'z ig a   xos  birikishidan  iborat.  Korxona  (firma) 
yirikroq  ijtimoiy  iqtisodiy  tizim  -   tarm oq  tarkibiga  kiradi  va  uning 
unsuridan  iborat  bo'ladi,  tarm oq  esa  o'z  navbatida  yaxlit  tizim  -  
milliy  xo'jalikning  tarkibiy  qismidir  (sxem aga  qarang).
Shunday  qilib,  0 ‘zbekiston  milliy  xo'jaligi  yaxlit  yirik  tizim 
b o 'l i b ,   b a r c h a   t a r m o q l a r n i   x o 'j a l i k   y u r i t i s h n i n g   m u r a k k a b  
m exanizm iga  biriktiradi.