Dermatovenerologiya va estetik tibbiyot


Дерматовенерология и эстетическая меДицина № 4 / 2019



Download 1,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/161
Sana25.02.2022
Hajmi1,63 Mb.
#293669
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   161
Bog'liq
DERMATOLOGIYA Jurnal N-4 2019 compressed

60
Дерматовенерология и эстетическая меДицина № 4 / 2019
янги турлари деб аталувчи касаллик. ушбу груп-
пага l. Peruviana ва l. uta, анд ва кордилвер 
тоғлик худудларда учрайдиган эндемик турлари-
ни ҳам киргазиш мумкин.
3. l. Braziliensis, (l. braziliensis suyanensis, l. 
braziliensis panamensis) тери шиллиқ қаватлари 
янги давр қўзғатувчилари.
4. l. Donovani (l. donovani infantum, l. donovani 
archibaldii) вицерал лейшманиоз, қадимги давр 
қўзғатувчилари.
лейшманияларнинг биологик хусусиятлари 
ва морфологияси: лейшманиялар 2 босқичда 
ривожланади. жгутсиз ва жгутли. жгутли (про-
мастиготлар) харакатчан бўлиб чивинлар (мо-
скит) организмида кўпаяди. танаси узунчоқсимон, 
узунлиги 10–20 мкм, кинетопластлари калта 
таёқчасимон бўлиб, танасининг олд қисмида жой-
лашган. хивчинлари узунлиги 15–20 мкм иккига 
бўлиниш йўли билан кўпаяди [4, 6].
жгутсиз (амастигот) формаси сут эмизувчи-
лар организмида кўпйиб, хужайраси 2–6 мкм 
овал шаклда бўлади. Рамановский гимза бўёғида 
цитоплазмаси зангори, ядро ва кинетопласти 
қизғиш-сиёхранг бўялади. оддий бўлиниш усули-
да кўпаяди [6].
лейшманиоз бутун дунё бўйича 98 та давлат-
даги эндемик ва унитилган тропик касалликдир. 
бутун жахон сст нинг маълумотига кўра 350 
миллион одам бу касаллик билан касаллани-
ши мумкин. Ҳар йили 14 миллион одам ушбу ка-
саллик билан касалланади ва 2 миллионга яқин 
янги касаллик қайд қилинмоқда. бундан ташқари 
ҳар йили висцерал лейшманиоз билан 50 мингта 
ўлим ҳолатлари қайд қилинмоқда [2, 9].
лейшманиоз-одамларда ва ҳайвонларда уч-
райдиган трансмиссив протозой касаллик бўлиб, 
кўзғатувчиси лейшманиялар ҳисобланади ва ис-
кабтопар чивинлар ташувчи бўлиб, чақиш йўли 
билан юқтирадилар [4, 11].
тери лейшманиозида хосил бўлган яралар 
оғриқсиз бўлиб, тугунча холатидан катта яра ҳосил 
бўлгунча давом этади. яралар ойлаб, баъзида йил-
лаб тузалмасдан қолиши ва охир оқибат чандиқлар 
ҳосил бўлиб тузалиб кетиши мумкин [8].
тери шиллиқ қавати лейшманиозида асосан 
бурун, халқум тўқималари яллиғлвниши натижа-
сида, бурун ва танглай шилиқ қавтида кенг жаро-
хатлар пайдо бўлиши билан кечади [4, 13].

Download 1,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish