Давлат бюджетининг мохияти


фиксаль, яъни давлат бюджетига мухим равишда пул тушириб туриш ; хужалик фаолиятини рагбатлантириш



Download 71 Kb.
bet3/4
Sana19.12.2022
Hajmi71 Kb.
#891230
1   2   3   4
Bog'liq
Давлат бюджети

фиксаль, яъни давлат бюджетига мухим равишда пул тушириб туриш ;

  • хужалик фаолиятини рагбатлантириш ;

  • ахолини айрим тоифаларини ижтимоий химоя килиш.

    Соликлар молия таркибида кичик бир тизимни ташкил этади.Солик бу иктисодий субеътлар уртасидаги , аникроги солик ундирувчи ва солик туловчилар уртасидаги муносабатдир.Амалда бу субеътлар солик инспекцияси,корхона ,фирма ,компания ташкилот ва айрим фукоралардан иборат.Уларнинг алокаси даромаднинг бир кисмини давлат ихтиёрига олиш хусусида юз беради.Солик обеъкти солик солинадиган даромад ,мол-мулк ёки иктисодий фаолият булади.Унга фойда, экспорт суммаси, иш хаки, кушилган киймат, ер, иморат, транспорт воситаси кабилар киради.Ундирилган солик суммасининг солик обеъктига нисбатан хажми солик нормаси деб юритилади. Солик нормаси даромад суммаси, мол-мулк киймати ёки унинг моддий микдорига караб белгиланади. Масалан даромад солиги унинг маълум улишига тенг булади (5 %, 10 %, 15% ва х.к).Солик нормаси олдиндан каътий, яъни узгармасдан микдорда ёки прогессив, яъни солик обеъкти микдорига караб ортиб борувчи шаклларда белгиланади.
    Молия солик имтиёзларини хам узичига олади, унга соликдан озод этиш, солик микдорини камайтириш, солик тулаш шартини енгиллаштриш кабилар киради. Солик имтиёзлари унинг рагбатлантириш функциясиникучайтиришга каратилади. Солик тулаш хужалик субъети билан давлат уртасидаги иктисодий алоканинг асосий шакли, даромаднинг хужалик субъекти билан давлат уртасидаги иктисодий алоканинг асосий шакли, даромаднинг хужалик субъекти билан давлат уртасидаги таксимлаш воситаси хисобланади. Соликлар молия ресурслари микдорига таъсир этади. Агар давлатнинг молия ресурсларини оширишга зарурати булса, соликлар купайтирилади ва аксинча, корхона ташкилотларнинг фаоллигини ошириш керак булса, солик имтиёзлари берилади. Шу сабабдан, соликларнинг миллий даромаддаги хиссаси узгариб турали. Соликлар хилма - хил булади. Масалан Узбекистонда бозор иктисодиётига утиш шароитида куйидаги асосий соликлар киритилган: кушилган кийматдан олинадиган соликлар, акциз соликлар, экспорт ва импорт солиги, республика худудидан олиб чикиб кетилаёган хом ашё ресурслари ва махсулотларга солинадиган соликлар корхонанинг мол – мулкига солинадиган солик, аходидан олинадиган даромад солиги, ер солиги ва х. к.

    Download 71 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   2   3   4




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish