Давлат архитектура ва қурилиш қумитаси бердақ номидаги Қорақалпоқ давлат университети


Кўчанинг бўйлама қиялигини аниқлаймиз



Download 197,56 Kb.
bet8/10
Sana23.06.2022
Hajmi197,56 Kb.
#696994
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
2 5197514558259862456

1. Кўчанинг бўйлама қиялигини аниқлаймиз:
I бўй = h / l=151,85-150,4/360=0,004;
2. Лойиҳа қизил горизонталлар орасидаги масофани аниқлаймиз:
LА=h/I бўй=0,2/0,004=50,0 м;
(1:1000 масштабда 3 см 3 мм белгиланади).
3. Бу масофа Iбўй қиялиги бир хил бўлган кўчаларда бир хил бўлади ва кўча ўқидаги масофа билан кўча ариғи ёнидаги масофа бир-бирига тенг.
Вертикал режалаштиришни лойиҳа қизил горизонталлар усулида лойиҳалаштирганда горизонталлар қадами белгиси жуфт сон бўлиши керак. Мисол учун 150,2; 150,4; 150,6; 150,8; 151,0 ва ҳоказо бўлади. Горизонталлар оралиғидаги масофани аниқлаганимиздан кейин бу нуқтани чизмага туширамиз. Мисол учун 151,9 нуқта маълум ва бизга 151,8 нуқта оралиғини аниқлашимиз керак.
У қуйидагича аниқланади:
L=

L1= =50м


L11= =17.5м


L2= =50м


L21= =12.5


L3= =50


L31= =12.5


L4= =50


L41= =7.5


L5=


L51= =7.5


L6= =50


L′=


L1=151,85-151,8/0,004=12,5 м;
L1=12,5 м-бу аниқланган масофани қиялик пасайган томонга қараб 151,85 нуқтадан бошлаб ўлчаб қўямиз.
Бир хил белгидаги лойиҳа горизонталларининг кўчамашиналар юрадиган қисмдаги ўқ чизиғидан қизил горизонталларнинг эгилишини қуйидагича аниқлаймиз:
-кўчанинг машиналар юрадиган қисмининг эни (a)
(кўча 36м ликда – l=21м,
кўча 26м ликда – l=14м,
кўча 20м ликда – l=7м,
4. =

a1= =52.5


a2= =35


a3=


Бир хил белгидаги лойиҳа горизонталларининг кўча-кўкаламзорлаштирилган йўлакнинг қисмдаги ўқ чизиғидан қизил горизонталларнинг эгилишини қуйидагича аниқлаймиз:
-кўкаламзорлаштирилган йўлакнинг эни Б=3 м; (b)
b=
b1=

b2=


b3=


b4=


b5=


b6=


b7=


b8=


b9=


b10=


b11=


b12=


Бир хил белгидаги лойиҳа горизонталларининг кўча-пиёдалар юрадиганйўлакнинг қисмдаги ўқ чизиғидан қизил горизонталларнинг эгилишини қуйидагича аниқлаймиз:


-пиёдалар юрадиган йўлак (тротуар)нинг эни А=3 м. (c)

c=


c1=


c2=


c3=


c4=


c5=


c6=


c7=


c8=


c9=


c10=


c11=


c12=


5. Бир хил белгидаги лойиҳа горизонталларининг кўча чеккасидаги тош устида силжишини қуйидагича аниқлаймиз:


d=

d1=


d2=


d3=


d4=

h3=A∙ ίпоп +Б∙ ίпоп =3∙0,015+3∙0,010=0,075 м.


А –йулакчаузунлиги (тротуара);


Б–кўкаламзор чизик ўлчами





Download 197,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish