Дастурлаш технологияси doc


"Киритиш - чиқариш" форматлари



Download 0,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/43
Sana24.02.2022
Hajmi0,59 Mb.
#220312
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   43
Bog'liq
dasturlash texnologiyasi

"Киритиш - чиқариш" форматлари. 
Маoлумотларнинг "киритиш - чиқариш" форматлари лойихалаш этапининг бир кисми хисобланади. Киритиш 
форматлари фойдаланувчи учун энг юқори қулайлик ва энг кам хатоликлар бўлишини хисобга олган холда бажарилади. 
Чикиш маoлумоти ташки манбалар таъсирисиз солиштирилиши керак. У уз ичига: 
1. Чикиш езувини солиштириш. 
2. Езув функцияси еки тавсифи. 
3. Сана. 
4. Варакларнинг тартиб ракамини олиши керак. 
Яхши уйлаб топилган чикиш форматлари тузувчига созлашда ва синашда катта ёрдам беради. 
Мақсадни аниқлаш. 
Лойихалаш вақтида дастурчи уз олдига маoлум бир аниқ мақсадлар қўйиши керак. Қуйида уларнинг бир нечаси 
келтирилган. 
1. Энг юқори ишончлилик. 
2. Маoлум бир ишнинг айрим хажмини аниқ бир санага бажариш. 
3. Лойихалаш учун энг оз вақт сарфлаш еки тан - нархини ор- 
зонлиги. 
4. Фойдаланишдаги қулайлиги ва оддийлиги. 
5. Самарадорлиги (хотира хажми еки тез ишлаши). 
6. Такоммилаштиришни хисобга олиш. 
7. Универсаллик. 
Айрим холларда битта дастур устидан ишлаётган иккита дастур чи хар хил мақсадларни кузлаб ишлашади. 
Бири хотира хажмини кичкайтиришга харакат килса, иккинчиси лойихалаш учун сарф - харажатни камайтиришни 
хисоблайди. Мақсадларни олдиндан ва аниқ қўйинг. 
Дастурий таoминлаш системасидан фойдаланиш вақтида янгидан янги мақсадлар юзага келади. Янги мақсадларга 
асосан тайер дастурни ўзгартириш - погонага (тикиштириш) деб аталади. 
Дастурга янги функциялар ва эскисини янгилашда погонага кул- 
ланилади. 
Мураккаблик. 
Хаммага маoлумки, дастурда 2 та асосий параметрлар: хотира 
ва саналари бор. 
Яъна мураккаблик параметрини хам хисобга олиш керак. Дастур 
қанчалик мураккаб бўлса, уни текшириш, назорат қилиш, синаш, тартиблаш шунчалик қийин бўлади. Мураккаблик 
параметрларини чегаралаганимизда биз бошқаришни анча енгиллаштирамиз. Хозирги вақтда мураккабликни чегараловчи 
усуллар ва методлар бор. Муракабликни 
бошқариш методлари нима? Улар қандай бажаради? Дастурлашда уларни қандай кулланилади. 
Сифатни оширишнинг 2 та йўли бор: бири каттик ва чукур тек- 
ширишлар ўтказиш, иккинчиси хар бир лойихалаш жараёнида системаларга энг юқори ишончлилик билан таoминлаш. 
Мураккабликни бошқариш методида асосан жараён еки таркиб бир неча параметрларга бўлинади ва аниқ бир
функцияни бажариш учун фойдаланилади. Бундай методлар барча ишлаб чиқаришда, административ ишларда ва 
ташкилотларда фойдаланиади. Мураккабликни бошқариш дастурлашдаги асосий функциялардан биридир. 

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish