Кураш чоралари. Қора совуқ тушганда қотиб қолган шира битлари эрта тонгда дарахтлар тагига ёзилган чодирларга латта ўралган ёғоч калтак билан қоқиб туширилади ва дарҳол йўқ қилинади. Эрта кўкламда дарахтларнинг пўстлоғи нобуд бўлган тангачалардан тозаланиб, дарахт таналари атрофидаги ер чопиб ағдарилади. Нок шира битига қарши курашда кимёвий усул кўпроқ самара беради.
Кимёвий чоралардан карболинеумнинг 8 фоизли эмульсияси ёки 10 фоизли минерал мой эмульсияси ёки 5°ли оҳак-олтингугурт қайнатмаси эрта кўкламда, куртаклар бўртишдан олдин дарахтларга пуркалади. Оҳак-олтингугурт қайнатмаси карболинеум ва минерал мой эмульсиясига қараганда камроқ таъсир этади.
Шира бити тушган дарахтларга ёзда совун билан анабазин-сульфат ёки никотин-сульфат аралашмаси пуркалади, бунинг учун I л сувга 2 г анабазин-сульфат ёки 1,5 г никотин-сульфат ва 3 г кир совун ёки 6 г суюқ совун қўшилади. Анабазин ёки никотин ўрнига тахминан 0,75 фоизли (мойга нисбатан) енгил минерал мой эмульсиялари ҳам ишлатилади. Дарахтларга 3 г кир совун ёки 6 г суюқ совунни 1 л сувда эритиб, анабазин ёки никотин қўшмасдан пуркаш камроқ самара беради.
Академик Р. Р. Шредер номидаги Ўзбекистон мевачилик илмий текшириш институтининг тажрибаларига қараганда, бундан ташқари, 1 л сувга 40 г гексахлоран аралаштириб тайёрланган суспензия ёки 30 фоизли тиофоснинг 1 фоизли эритмасини баҳорда пуркаш (Алихўжаев, Пашченко) яхши натижа беради; Қозоғистоннинг Олмаота вилоятида ўтказилган тажрибаларга қараганда (Парфентьев) дарахтларга гексахлоран чанглаш натижаси ҳам дуруст бўлиб чиқди. Украинада дарахтларга гексахлоран дусти чанглаб ижобий натижалар олинди.
Суюқлик ёзда пуркалганда гектарига 3600 л гача ва баргсиз дарахтларга эса 1200-1500 л ҳисобидан сарфланади.
Ёзда дарахтларни куйдириб қўймаслик учун эрта тонгда (ҳаво исимасдан) ёки кечқурун (салқин тушгандан кейин) дори пуркалади.
Барг битлари
Aphidodea
Марказий Осиё боғларидаги уруғли мева дарахтларига бир қанча турли барг битлари сёзиларли даражада зарар етказади: олма бити (Aphis pomi De Geer.) олма, нок ва беҳига, пушти ранг олма бити (Yezabura malifolii Fitch.) олмага, новда бити (Yezabura longipilosa Mordv.) спираль шаклда буриштирадиган бит (Yezabura affinis Mordv.) ва қўрғошин тусли бит (Yezabura mali Ferr.) олмага, зараркунанда нок бити (Yesabura pin Fonsc.) ва Реамюр бити (Yezabura reamuri Mordv.) нокка тушади, қисман иссиқхона бити (Myzodes persicae Sulz.) олмага зарар етказади.
Зарари. Барг битлари баргларни буриштириб қўяди, баъзан эса тўкиб юборади, ёш новдаларни ўстирмай қинғир-қийшиқ қилиб қўяди ва мева ҳосилини камайтириб юборади. Барг битлари мева ширасини сўриб, сифатини пасайтиради.
Барг битлари тушиб мажмағил бўлиб қолган дарахтларга кўпинча пўстлоқ ости қўнғизлари ўтади. Барг битлари ёш мева дарахтларига айниқса катта зиён етказади.
Do'stlaringiz bilan baham: |