Дала экинларининг асосий зараркунандалари



Download 3,6 Mb.
bet189/356
Sana13.01.2023
Hajmi3,6 Mb.
#899408
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   356
Bog'liq
Яхонтов В.В

Кураш чоралари. Бу зараркунандага қарши кураш асосан қуйидагилардан: зараркунанда қишлаши мумкин бўлган ўсимлик ҳосили қолдиқларини ўз вақтида йиғиштириб олишдан; айниқса капалак тухум қўйиш кезларида ва кузда бегона ўтларни йўқ қилиб туришдан; қуртларнинг 92-93 % и йўқ бўлиб кетишига сабаб бўладиган кузги шудгорлашни ўз вақтида ўтказишдан иборатдир (Мартенсон).
Марказий Осиёда бегона ўтларга қарши кузда кураш олиб борганда қўйтикан ўтини йўқ қилиб туриш жуда катта аҳамиятга эга; бундан ташқари, капалак тухум қўйиш даврида тариқни ўташ муҳимдир, чунки капалак тухумини тариққа қўймайди, лекин унинг қурти ўтлардан тариққа ўтади.
Бу зараркунандага қарши курашда экинни ўз вақтида экиб олиш ҳам жуда муҳим. Маккажўхори капалаги кўплаб пайдо бўлиб турадиган жойларда наша экинини барвақт экиш фойда бермайди; маккажўхорини эса рўвак чиқариш вақти капалакнинг кўплаб тухум қуйиш вақтига тўғри келиб қоладиган қилиб экиш тавсия этилмайди.
Наша ўсимлигини шикастлайдиган капалак қуртини қиришда наша поясини қайта ишлаш муддатини тўғри аниқлаш ҳам муҳимдир (Дурнова, Дмитриев, Мартенсон, Королева ва бошқалар). Наша поясини кўклам кезларида ивитиш қишлаётган қуртларнинг 50-90 % ини йўқ қилади, аммо кузда ёки қишда ивитилганда эса қишламоқда бўлган қуртларнинг қирилиши 25 % дан ошмас эди, агар наша поя кўкламда оқмайдиган сувда ивитилса, поядан чиққан қуртлар сув ҳавзаси четига чиқиб олиб ғумбакка айланади. Поя оқар сувда ивитилганда сув оқими қуртнинг поя ичидан чиқишига монелик қилади, қурт кўплаб қирилади.
Пояни оқмайдиган сувда ивитишда сув устида нефть ёки керосиннинг юпқа қатлами ҳосил этилса, поядан чиқадиган қуртлар батамом қирилади. Наша пояларини чўян мялкада (эзгич машина), ҳатто якка парвал мялкада ишлаш ундаги қуртларни батамом ўлдиради, аммо поя ёғоч тирқишли мялкада ишланганда эса қуртларнинг 30 % гача қисми тирик қолади.
Наша пояни қайта ишлаш заводида энг аввал йўғонлигига қараб хиллаб, сўнгра ишланса ундаги қуртларнинг ҳаммаси қирилади, агар машинадан бир вақтда турли йўғонликдаги поялар ўтказилиб ишланса қуртларнинг кўпи тирик қолади. Луб экин поялари дастлабки қайта ишланадиган жойларда кузда ёки кўкламда қуртлар ғумбакка айланмасдан олдин барча бегона ўтларни ва ўсимлик қолдиқларини йўқ қилиш зарур.



Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish