Д. Т. Абдукаримов



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Гул тўплами ва гул.
Кўк нўхат селекциясида кўп гуллилик шакллар 
муҳим кўрсаткич бўлиб, ўсимликнинг маҳсулдорлиги ва уруғ ҳосилини 
таъминлайдиган хусусиятдир. 
Гулпоядаги гуллар сони ва шунга боғлиқ бўлган дуккакларнинг сони Fn ва 
Fna генларнинг бирлашганлигига боғлиқ. Доминант ҳолатда улар бир гулли 
гулпоя бирининг рецессивлиги – икки гуллиликни, иккала локусларнинг 
рецессивлиги эса уч ва тўрт гулли гулпоя ҳосил қилишни таъминлайди.
Дуккак ва уруғ.
Дуккакни катталиги ва унинг пергамент катламининг 
ривожланишини таъминловчи бир неча полимер генлар борлиги аниқланган.
Полимерия ва комплементар типдаги уруғ пўстини рангини назорат 
қилувчи кўп миқдордаги генлар аниқлангандир. 
Уруғнинг катталиги (йириклиги) тўрт полимер генлар томонидан 
таъминланиши аниқланган. Селекционерларнинг кўп кизиктирадиган уруғ банд 
белгисидир, бу белги рецессив ген билан таъминланади. Бу ҳодиса биринчи 
бўлиб А.Я. Розентал томонидан аниқланиб “tenax” деб аталган. Унинг ҳозирги 
айтилиши В.В. Хангильдин бўйича def (development tuniculus). Бу геннинг 
рецессив ҳолати уруғ тўкилмаслик хусусиятини таъминлайди.
Касалликларга 
чидамлилик. 
Кўк 
нўхатнинг 
касалликларга 
чидамлилигини ўрганиш натижасида бу кўрсаткич битта, аксарият пайтларда 
доминант ген томонидан назорат килинади. Масалан, En аллели оддий мозаика 
касаллигига чидамлиликни таъминлайди, en аллели эса ўнга юқишига олиб 
келади. Fu ва Fnu генлари вилтнинг I–чи ва II–чи ирқларининг чақирувчиларга 
чилдамлиликни таъминласа, fu ва fnu рецессив аллеллари эса уларга 
чалинишига олиб келади. Ун шудринг касаллигига аксинча Er доминант аллел 
чалинишга олиб келса, er–рецессив аллел чидамлиликни таъминлайди. 
Аскохитозга чидамлилик учта доминант генлар томонидан назорат қилиниши 
тўғрисида маълумотлар олинган. 
Кўк нўхат экини селекциясининг вазифалари ва йўналишлари. 
Кўк 
нўхат ўсимлиги дала экини сифатида фойдаланилади. Унинг уч асосий 
йўналиши мавжуд:


28 
Хўраки – озиқ овқат учун ем ҳашак учун ва ўриладиган шаклларни экиш. 
Шунинг учун селекциянинг ҳам уч йўналиши аниқланган. Ҳар бири олдида 
тупроқ – иқлим шароити, ишлаб чиқариш талаблари ҳисобга олган ҳолда аниқ 
конкрет вазифалар кўйилади. Аммо ҳар бир йўналишдаги навлар олдида 
қуйидаги умумий талаблар кўйилади: – яхши сифатли, юқори ва мукаммал 
хосилдорлик, асосий тарқалган касалликларга (аскохитоз, антракноз, ун 
шудринг, фузариоз касалликлари, бактериоз) ва зараркунандаларга (ширинча 
бити – тля, брухус ва бошқа), ѐрилмасликка ва уруғини тўкилмасликка 
чидамлилик. 
Дон учун экиладиган навларнинг аксарияти баланд бўйли ва ѐтиб қолишга 
чидамлидир. Шунинг учун горох экини селекциясининг асосий вазифаларидан 
бири бўлиб нисбатан калта бўйли ва кўп миқдорда (оптимал) барг аппарати 
шаклланадиган навларни яратишдир. 
Ўрта ва кечпишар навлар юқорироқ ҳосилдор бўлиш қобилиятли, лекин 
ҳосилни шаклланиш ва пишиш даврида об–ҳаво ноқулай келганда бу қобилият 
амалга ошмаслиги рўй бериб ҳосилдорлигини пасайишига олиб келади. 
Шунинг учун биринчи ўринда эрта пишар навларни яратиш қўйилади. Эрта 
пишарлик билан бирга навлар совуққа чидамли, эрта баҳорда учрайдиган қисқа 
муддатлардаги совуққа чидамли, уруғнинг пишиши даврида иссиқликка кам 
талабчан бўлиши керак.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish