Д. Т. Абдукаримов



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Ташкентская 1728.
Г.С.Зайцев номидаги гуза селекцияси ва уруғчилиги 
илмий текшириш институтини селекцион нави. К – 21303 (АКШ) намунасидан 
навларао чатиштириш йўли билан яратилган. Муаллифлар: Бурнашева М.А., 
Абдуллаев Х. 1982 йилдан Жиззах, Қашқадарѐ, Навоий, Самарқанд, Тошкент 
вилоятларининнг суғориладиган ерлари учун Давлат реестрига киритилган.
Тупи тик ўсади, бироз ѐйик, тупланиши ўртача. Поясининг бўйи 60 – 
120см, яхши шохлайди. Барглари эллипссимон шаклда, кам тукланган, 
барглилиги 44,0 – 50,5 %. Тўпгули – ўртача, цилиндрсимон, зич шингилли. 
Гули зангори, дуккаги 2 – 4 ўрамли, ўртача катталикда, саргиш жигарранг. 
Уруғи буйраксимон, бироз бурчаксимон, сариқ рангли. Қуруқ моддасининг 
ўртача ҳосилдорлиги Республика суғориладиган нав синаш шахобчаларида 
гектаридан 96,4 – 127,3 центнерни ташкил қилади. Қуруқ моддасининг 
таркибида оқсил миқдори 17,8 – 20,5 %, клетчатка 31,2 – 32,0 %. Вегетация 
даври баҳорда униб чиқишидан биринчи ўримгача 66 – 74 кун, баҳорда ва 
ўримдан сўнг тез кўкаради. Вегетация даврида 5 – 6 марта урилади. Қишлоқ 
хўжалик касалликлари ва ҳашаротларига чидамли. 
Ташкентская 2009.
Г.С.Зайцев номидаги гуза селекцияси ва уруғчилиги 
илмий текшириш институтини селекцион нави. Беданинг 8 та нави билан кўп 
марта чатиштириш йўли билан яратилган. Муаллифлар: Бурнашева М.А., 
Рашидов Т., Собиров Б.Г., Абдуллаев Х., Садыкходжаев С.Р. 
1991 йилдан Андижон, Бухоро, Сирдарѐ, Тошкент вилоятларининнг 
суғориладиган ерлари учун Давлат реестрига киритилган.
Беда узгарувчан, кўк дурагай нав турига мансуб. Тупи тик ѐки бироз ѐйик 
ўсади, тупланиши паст. Поясининг бўйи 60 – 120см, яхши шохлайди. 
Барглари эллипссимон шаклда, кам тукли, юқори қисми тишчали. Тўпгули 
цилиндрсимон, шингил. Гул барги зангори, дуккаги ўртача катталикда, 
спиралсимон, 4 – киррали, саргиш жигарранг. Уруғи ўртача, буйраксимон, 
барглилиги 45,0 – 47,5 %. Қуруқ моддасининг ўртача ҳосилдорлиги Республика 
суғориладиган нав синаш шахобчаларида гектаридан 200,0 ц, уруғи 5,0 – 5,9 
центнерни ташкил қилади. Қуруқ моддасининг таркибида оқсил миқдори 16,9 
%. Қишлоқ хўжалик касалликлари ва ҳашаротларига чидамли. 

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish