Д. Т. Абдукаримов


Зиғирнинг  морфобиологик



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Зиғирнинг 
морфобиологик 
хусусиятлари. 
Зиғир – Linun L. 
туркуми – зиғирдошлар оиласига 
мансуб ўсимлик. Унинг 200 га яқин 
тури маълум. Бўлар ичида айниқса 
маданий зиғир Linun usitatissimum L. 
– ѐг ва тола олиш учун кенг микѐсда 
экилади.
Ўсимлик бўйи 20 – 75 см, тик 
ўсадиган, ўсимлик тубидан кучли 
(сершох) шохланади (кудряш) ѐки 
қисман шохланади (межеумоқ) (7-
расм). Барглари ланцет шаклида, 
яшил ѐки ялтироқ яшил. Гул тўплами соябон шаклида ѐки соябон билан шингил 
(кисть) оралигидаги шаклда. Гул тож барглари бештадан, йирик ѐки кичик, 
гунафша, ҳаво, оч ҳаво, оқ ва айримларида пушти рангда. Чангчилари 5 та, 
чангдонлари кўк, тук сариқ ѐки сариқ рангли.
Меваси – кусак. Кусаклари кичик, ўрта ѐки йирик бўлиб, кусагининг учи 
ўткир шаклда. Кусакнинг узунлиги 6 – 11 мм, эни 5,5 – 8 мм. Кусак 5 уяли 
бўлиб, ҳар уяда иккитадан уруғ жойлашган. Бир кусакда 10 тагача уруғ ҳосил 
 
7-расм. Зиғирнинг тур хиллари 
1-толали; 2,3-оралиқ; 4-мойли 
 


100 
бўлади. (Кусаклари пишганда очилмайди, лекин кўсаги очиладиган 
(ѐриладиган) ва уруғи тўкиладиган шакллари ҳам мавжуд. 1000 уруғ массаси – 
3 – 13 г. Уруғи тўқ жигар ѐки камроқ учрайдиган сариқ рангли.
Зиғирнинг вегетация даври қисқа. Эрта пишар навларининг вегетация 
даври 70 – 75 кун, кечпишарлар эса 90 – 110 кун. Зиғир уруғлари ҳарорат 6 
0
С 
да нишлайди ва уна бошлайди, майсалари ҳарорат –4 
0
С гача совуққа чидайди. 
Мойли зиғир сувга талабчан, айниқса ҳосил шаклланишига қадар, кейинчалик 
қурғоқчиликка чидамли бўлади.
Зиғир ўзидан чангланувчи ўсимлик бўлиб гулининг чангчиси ва 
уруғчининг тумшуқчаси бир вақтда вояга етади. Гул тож барглари очилиши 
билан чангдонлар ѐрилиб, чанг доначалари шу гулнинг уруғчисининг 
тумшуқчасига тўкилади. 
Четдан чангланиш рўй бериши мумкин, лекин унинг миқдори жуда кам – 
0,1 – 2 %. Бир ўсимликдаги гулларининг гуллаши 20 – 45 кун давом этиши 
мумкин. 

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish