D = 250 мм бўлган ғишт деворнинг бир томонида ҳарорати tf1= 600 оС



Download 292,55 Kb.
bet3/4
Sana13.07.2022
Hajmi292,55 Kb.
#788672
1   2   3   4
Bog'liq
12-Амалий машғулот

eВ=eН= 0,93; e1=e2= 0,93; eО= 0,95;
FВ=3 м2; FО =60 м2.
Жадвал 3

Девор-тўсиқ материалининг номи

d,м

l,
Вт/(м×К)

1. Цемент-қумли қотишма сувоқли оддий лойдан тайёрланган ғишт

0,36

0,56

2. Цемент-қумли қотишма сувоқли силикатли ғишт

0.36

0.7

3. Темирбетон

0,2

1,69

4. Цемент-қумли сувоқ

0,01

0,58

5. Охак-қумли сувоқ

0,01

0,47

6. Дераза ойнаси

0,003

0,75

Жадвал 4
Уй-жой ва жамоат биноларидаги ички ҳаво ҳароратлари

Бинолар номи

tВ, оС

Вариант

Уй-жойлар

18

1,2,3,4

Даволаш муасссасалари

20

5,6,7

Болалар муассасалари

20

8,9,10,11

Мактаблар ва лабораториялар

16

12,13,14

Дўконлар

15

15,16,17

Театрлар ва клублар

18

18,19,20

Жадвал 5


Вариант №

Топшириқ

tН, оС

a1,Вт/(м2 ×К)

a1,Вт/(м2 ×К)

u, м/с

1

2

3

4

5

6

1

а

-3

7,3

23

3,8

2

а

-5

7,4

23

3,8

3

б

-3

7,5

23

3,7

4

б

-5

7,6

24

4,2

5

а

-1

7,5

23

3,7

6

а

-3

7,6

24

4,1

1

2

3

4

5

6

7

а

-5

7,7

25

4,6

8

б

-1

7,6

24

4,1

9

б

-3

7,7

25

4,6

10

б

-5

7,7

26

5,0

11

б

-7

7,8

26

5,1

12

а

-7

7,5

27

5,5

13

а

-9

7,5

26

5,1

14

б

-11

7,5

25

4,7

15

б

-11

7,6

24

4,3

16

а

-9

7,4

23

3,8

17

а

-7

7,3

24

4,2

18

б

-7

7,6

25

4,6

19

б

-9

7,7

26

5,1

20

б

-11

7,8

27

5,6

Жадвал 6


Вариант №

Топшириқ

tН, оС

a1,Вт/(м2К)

a2,Вт/(м2К)

u, м/с

1

а

-3

7,3

22,4

3,8

2

а

-5

7,4

23

3,8

3

б

-3

7,4

18,7

3,0

4

б

-5

7,5

24,7

4,2

5

а

-1

7,4

26,2

4,5

6

а

-3

7,5

27,2

4,7

7

а

-5

7,5

28,7

5,0

8

б

-1

7,5

27,3

4,7

9

б

-3

7,6

26,3

4,5

10

б

-5

7,7

24,8

4,2

11

б

-7

7,7

23,8

4,0

12

а

-7

7,3

24,8

4,2

13

а

-9

7,3

26,3

4,5

14

б

-11

7,5

27,3

4,7

15

б

-11

7,5

28,8

5,0

16

а

-9

7,3

29,7

5,2

17

а

-7

7,2

28,7

5,0

18

б

-7

7,5

27,8

4,8

19

б

-9

7,5

26,8

4,6

20

б

-11

7,6

25,8

4,4

Жадвал 7


Вариант №

tВ,
оС

tН,
оС

a1,
Вт/(м2К)

a2,
Вт/(м2К)

RВП
2 К)/Вт

u,
м/с

1

2

3

4

5

6

7

1

18

-11

8,6

25,6

0,169

4,4

2

18

-9

8,5

26,7

0,172

4,6

3

18

-7

8,4

27,8

0,173

4,8

4

15

-7

8,2

28,7

0,174

5,0

5

15

-9

8,3

29,7

0,175

5,2

6

15

-11

8,3

28,6

0,175

5,0

7

16

-11

8,4

27,1

0,1756

4,7

8

16

-9

8,3

26,2

0,175

4,5

9

16

-7

8,3

24,8

0,175

4,2

10

20

-7

8,6

23,8

0,173

4,0

11

20

-5

8,5

24,9

0,171

4,2

12

20

-3

8,5

26,5

0,169

4,5

13

20

-1

8,4

27,6

0,169

4,7

14

20

-5

8,6

28,9

0,169

5,0

15

20

-3

8,5

27,5

0,169

4,7

16

20

-1

8,4

26,6

0,169

4,5

17

18

-5

8,4

24,9

0,170

4,2

18

18

-3

8,3

19,0

0,170

4,0

19

18

-5

8,4

22,7

0,171

3,8

20

18

-3

8,3

23,0

0,171

3,8

Масала 9
Жами иссиқлик йўқотишлар аниқлансин:
1. а) иссиқлик сақлайдиган қатламсиз;
б) иссиқлик сақлайдиган қатламли;
томли шипга эга бўлган, 3-чи қаватнинг бурчагидаги, икки қават ойна қопланган 3-та деразали хонаси учун [(1,1расм, 3 қават), 1.1 ва 1.2 расмлар].

1 расм. Иссиқлик узатувчи тўсиқларни ўлчаш схемаси:
I - бинонинг кўндаланг кесими: 1 - ер устида пол; 2-лагалар устида пол; 3 - ертўла ёки пол ости; 1э - биринчи қават; 2э – оралиқ қават; 3э - учинчи қават; II - бинонинг режаси: 1 - бурчакдаги хоналар; 2 – оралиқ хоналар
2. 2-чи қаватнинг бурчагидаги, икки қават ойна қопланган 2-та деразали хонаси учун [(1.1. расм, 2 қават); 1.1 ва 1.2 расмлар].
3. а) ер устидаги (иссиқлик сақлайдиган қатламсиз) полга [1.1; 1 расм].
б) лагалар устидаги (иссиқлик сақлайдиган қатламли) полга [1.б; 2 расм].
в) ертўла устидаги полга эга бўлган, 1-чи қаватнинг икки қават қопланган 1-та деразали оралиқ хонаси учун.
Ҳисоблашлар учун маълумотлар:
tВ = 18 оС - ички ҳаво ҳарорати;
К1= 1,05 Вт/м2×К – ташқи девор учун;
К2= 2,65 Вт/м2×К - икки қават ойна қопланган деразалар учун;
К3= 0,815 Вт/м2×К - томли шип учун;
n3 = 0,7 – иссиқлик сақлайдиган қатламли шип учун;
К4 = 0,64 Вт/м2×К - пол учун;

2-расм. Пол (а) ёки ердан пастга чуқурлаштирилган деворлар (б) орқали иссиқлик йўқотишни аниқлаш схемаси: I - биринчи зона (0 - 2 м); II - иккинчи зона (2 - 4 м); III - учинчи зона (4 - 6 м); IV - тўртинчи зона (6 м ва ундан ортиқ).
n4= 0,6 - ертўла устидаги пол учун;
dn=0,04 м; ln= 0,175 Вт/м×К - тахтали пол учун;
dо=0,2 м; lо= 0 Вт/м×К - ҳаво қатламли оралиқ учун;
tН= - 2 оС – ташқи ҳавонинг ҳарорати;
Н1= Н2= Н3=2,6 м; Е =0,38 м; Е1 =0,26 м;

М1=8 м; М =6,5 м; N =4 м; а =1,9 м; в =1 м.
D1=0,03 м - ер ва лагалар устидаги поллар учун(1.1, 1 ва 2 расмлар);
D1 =0,25 м - ертула устидаги пол учун;
Dо = 0,2 м; Hо =2 м; Е = 0,38 м; Е1 =0,26 м;
D2= D3= D4= 0,25.

Download 292,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish