3
МУНДАРИЖА
кириш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
1-боб. Шартномаларни тузиш, ўзгартириш, бекор қилиш
ва уларни ҳақиқий эмас деб топиш билан боғлиқ
ишлар бўйича суд амалиёти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
2-боб. Олди-сотди, маҳсулот етказиб бериш ва контрактация
шартномалари билан боғлиқ ишлар бўйича
суд амалиёти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39
3-боб. кредит, гаров (ипотека), лизинг ва суғурта
шартномалари билан боғлиқ ишлар бўйича
суд амалиёти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77
4-боб. кўчмас мулк олди-сотдиси ва ижараси шартномалари
билан боғлиқ ишлар бўйича суд амалиёти . . . . . . . . . . . . . .135
5-боб. Қарздорни банкрот деб топиш билан боғлиқ
ишлар бўйича суд амалиёти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169
6-боб. корпоратив низолар билан боғлиқ ишлар бўйича суд
амалиёти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .201
7-боб. Тадбиркорлик субъектларига нисбатан ҳуқуқий
таъсир чораларини қўллаш билан боғлиқ
ишлар бўйича суд амалиёти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239
5
КИРИШ
Мамлакатимизда сўнгги йилларда суд-ҳуқуқ соҳасида кўплаб
ислоҳотлар амалга оширилмоқда . Бу ислоҳотлардан кўзланган
асосий мақсад судни алоҳида ҳокимият сифатидаги ўрнини янада
мустаҳкамлаш, юридик ва жисмоний шахсларнинг ҳуқуқ ва
эркинликларини суд орқали ҳимоя қилишда судьяларга чинакам
мустақиллик бериш, суд тизимини ишларни фақат қонун ҳуж-
жатларига асосланган ҳолда кўрадиган муносиб судьялар корпуси
билан шакллантиришдан иборатдир .
Бу борада Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбе-
кистон Республикаси суд тизими тузилмасини тубдан такомиллаш-
тириш ва фаолияти самарадорлигини ошириш чора-тадбирлари
тўғрисида” 2017 йил 21 февралдаги ПФ-4966-сонли Фармони
алоҳида ўрин тутади . Мазкур Фармон билан 2017 йил 1 июндан
бошлаб Ўзбекистон Республикасида суд ҳокимиятининг иккита
олий органи ягона органга бирлаштирилди, яъни Ўзбекистон
Республикаси Олий суди ва Олий хўжалик суди негизида ягона
Ўзбекистон Республикаси Олий суди ташкил этилди . Чунки Ўзбекис-
тон Республикасида Олий суд ва Олий хўжалик судининг мавжудлиги
суд тизимини бошқариш вазифаларининг такрорланишига ва ягона
суд амалиётининг таъминланмасдан қолишига ҳам сабаб бўлаётган
эди .
Бундан ташқари, мазкур Фармон билан хўжалик судлари
иқтисодий судларга айлантирилди . Эндиликда, иқтисодий низолар
биринчи босқичда туманлараро, туман (шаҳар) иқтисодий судлари
томонидан кўриб чиқиладиган бўлди . Вилоят ва унга тенглаштирилган
судларда эса ишларни апелляция ва кассация инстанцияларида
кўриш амалиёти жорий этилди .
Хўжалик судларининг иқтисодий судларга ўзгартирилиши, улар
ваколатларининг қайта кўриб чиқилиши, судлов жараёнларини
олиб боришдаги ўзгаришлар, қуйи поғонада иқтисодий судларнинг
ташкил этилиши ўз навбатида суд-ҳуқуқ тизимидаги қонунчиликни
янада такомиллаштиришни тақозо этди . Шу муносабат билан янги
Иқтисодий процессуал кодекси қабул қилинди .
Do'stlaringiz bilan baham: |