Conference Paper



Download 12,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/342
Sana19.02.2022
Hajmi12,16 Mb.
#458955
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   342
Bog'liq
Kitob

 2-жадвал 
Чи
ги
т
тароғи
Та
жри
ба
ла
р с
он
и 
Чи
ги
т 
тароғи
уч
и би
ла
н 
колос
ни
к ора
си
да
ги
м
ас
офа,
мм
Тола
ч
иқ
иши
, %
Тола 
Чигит 
жиндан 
кейин 
Иш с
ам
ара
дорли
ги

кг тол
а /соа
т 
Ифлос
ли
к 
м
иқ
дори
,%
Узунлиги, 
мм 
Тукд
орли
к, %
Ме
ха
ни
к 
ши
ка
стл
ан
иш
и,
%
Шт
ап
ел 
уз
ун
ли
ги
Модал 
уз
ун
ли
ги


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
143 
К
оз
иқ
ча
уз
ун
ли
ги
, 105 
м
м
1
10 
34,2 
3,95 
30,8 
27,7 
13,5
3,5
7,2
2
3,505 
29,7 
26,8 
3
4,63 
30,9 
27,9 
ўр
та
ча
4,028 
30,46 
27,46 
1
20 
33,9 
3,45 
29,9 
26,9 
14
2,75
7,8
2
3,305 
30,4 
27,3 
3
3,674 
30,3 
27,2 
ўр
та
ча
3,47 
30,2 
27,1 
1
30 
33,6 
3,77 
29,9 
27,6 
16,5
2,3
7,9
2
3,71 
29,4 
26,8 
3
3,83 
30,1 
27,7 
ўр
та
ча
3,77 
29,8 
27,3 
Хулоса 
Туксиз чигит миқдорини камайиши хом ашё валигини массасини камайишига олиб 
келади, ҳамда толадорлик даражасини ва тукли чигит миқдорини кўпайишига сабабчи 
бўлади, бунинг ҳаммаси умумий толадорлик даражасини ортишига олиб келади. Ишлаб 
чиқариш натижаларига асосан, хом ашё валиги таркибининг ижобий ўзгаришига унинг 
айланиш тезлиги ортганлиги, хамда чигит ва толанинг хом ашё валигида бўлиш 
вақтининг камайишидадир, булар эса хом ашё валигининг массаси ва зичлигининг 
камайишига, толадорлик даражасини ортишига сабабчи бўлади. Натижада чикаётган 
мҳсулот сифатининг яхшиланишига олиб келади. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Отчет о НИР. Проведение исседований по совершенствованию конструции пильного 
джина.Ташкент: PAXTA SANOATILIM. 2003г. 5-20 ст. 
2. Мавлонов Т.М, Тиллаев М.Т. Тола ажратиш жараёнидаги чигитнинг ишчи
камерасидан чиқиши. ЎзРФА “Фан” нашриёти. Механика муаммолари. Ўзбекистон
журнали. Тошкент. 2000. №1. Б. 87-91.
3. Агзамов М. Снижение опушенности семян после пильного джинирования. Проблемы 
текстиля. 2006 №3. 22-24 стр.
4. Г. Ж. Жабборов. Чигитли пахтани ишлаш технологияси Тошкент. «Ўқитувчи». 
1987 й. Б.84-92 
5. К. Собиров. Самарадорлиги юқори, босқичма-босқич жинлаш ва линтерлаш
технологик жараёнини ишлаб чиқиш. Техн. фан. докторлик диссертацияси, ТТЕСИ. 
2008й. 341 б. 
ОҚАВА СУВЛАРНИ ЭЛЕКТРОКИМЁВИЙ УСУЛДА ТОЗАЛАШНИ 
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ 
Мухаммадиева Д.А., Хаджибаев Д.А., Адинаева Қ.Ю.
 
Тошкент фармацевтика институти, 
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти,
Тошкент кимё-технология институти 
Оқава сувларни кимёвий реагентлар усулида қайта ишлаш нисбатан самарали 
бўлиб, уларнинг асосида оксидланиш-қайтарилаш жараёнлари ётади [1,2]. Лекин бу 


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
144 
усул ҳам ўзига яраша камчиликларга эга: кимёвий реагентлар сарф нормалари юқори, 
кўп миқдорда деярли қайта ишланмайдиган шламлар ҳосил бўлади, бундан ташқари 
жараёнлар кучли кислотали муҳитда олиб борилгани учун технологик ускуналарни 
коррозиядан ҳимоя қилишда сезиларли моддий ҳаражатлар сарф қилинишига олиб 
келади. Олти валентли хром ионларини қайтариш учун муаллифлар [3] хром(VI) 
ионларини тутган чиқинди эритмага ампициллин, оксациллин, цефозалин каби 
антибиотиклар билан ифлосланган оқава сувларни қўшиб, хром(VI) ионларининг 
концентрациясини рухсат этилган меёрларгача туширишга эришишган. 
Чиқинди хромат ионлари билан ифлосланган оқава сувларни тозалаш учун 
муаллифлар 
электр 
токи 
сарф 
қилмасдан 
ишлайдиган 
“темир-мис” 
гальваножуфтлигидан 
иборат 
қурилмада 
гальванокоагуляция 
усулидан 
фойдаланишган. Бунда темирнинг кимёвий оксидланиши ҳисобига хром(VI) ионлари 
қайтарилади, бу усул энерготежамкор ҳисоблангани билан унумдорлиги паст 
ҳисобланади. 
Ишлаб чиқариш корхоналарида оқава сувлар аралашиб кетиши оқибатида таркибида 
хром ионлари бўлган оқава сувлар кальций, магний ионлари билан ифлосланиб, қаттиқлиги 
10-15 мг.экв/л гача ошиб кетади. Ушбу ишимизда эса биз электролиз жараёнидан олдин 
ортиқча энергия сарфига сабаб бўлувчи оқава сувларнинг таркибидаги каьций, магний каби 
баъзи металл ионларидан тозалашни мақсад қилиб қўйдик. Бунинг учун турли усулларда 
фаоллантирилган Новбаҳор бентонитидан фойдаланиб, қаттиқлиги 11 мг.экв/л бўлган 
саноат оқава сувини юмшатишда қўлланилди ва намуна сувнинг қаттиқлигини 2.3 мг.экв/л 
гача камайтирди. 
Хром ионларини тутган оқава сувларни электролиз қилиш жараёнида оддий шароитда 
ток бўйича унумдорлик 16-18 % дан ошмайди. 
Маълумки, кўп атомли спиртлар кўпгина металлар билан комплекс бирикмалар ҳосил 
қилади, шу жумладан электролиз жараёнида олти валентли хром ионларининг 
қайтарилишидан ҳосил бўлган хром(III) ионлари билан ҳам глицерин комплекс бирикма 
ҳосил қилади. Аввалги ишларимизда кўрганимиздек, хром ионларининг қайтарилиши 
унинг комплекс бирикмаларида енгилроқ кетади, бу жараёнлар глицерин иштирокида 
кетиши кўрсатиб ўтилган эди. 
Қаттиқлиги 11 мг.экв/л бўлган оқава сувлар намуналарни хона хароратида 
фаоллантирилиб, ультратовуш ёрдамида 80 Вт қувватда 4 минут давомида қайта 
ишланганда намуналарнинг қаттиқлигини 2,3 мг.экв/л гача камайтиришга эришилди ва 
ушбу намунани хромат ионлардан 
тозалаш учун глицериннинг турли 
концентрацияларида электролиз 
қилинди ва жараённинг ток 
бўйича унумдорлигини 16% дан
26,5 % га кўтаришга эришилди 
(расм). 
Расм. Глицерин 
концентрациясининг ток бўйича 
унумдорликка таъсири 
V = 200 мл, С
Cr
= 0.1 г/л,
С
H2SO4 
=9,6 г,
 i 
=12 А/дм
2
; катод-
графит
Олиб борилган изланишлар натижалари шуни кўрсатдики, ультратовуш 
таъсирида модификацияланиб, фаолланган бентонит оқава сувнинг қаттиқлигини 11 
мг.экв/л дан 2.3 мг.экв/л гача камайтирди. Қаттиқлиги камайтирилган оқава сувларда 
электролиз жараёни енгилроқ кетди ва 1.8 % глицерин иштирокида олиб борилган 
жараённинг ток бўйича унумдорлиги 26.5 % гача ошди. Бу усул оқава сувларни рухсат 


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
145 
этилган меъёрларгача тозалаш имконини беради, қўлланиладиган ускуна эса ихчам, 
самарали ва ишлатиш учун қулай ҳисобланади. 

Download 12,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   342




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish