Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

микронайчалар, 
микрофиламентлар
) ташкил этади. 
 
2.3. БИОЛОГИК МЕМБРАНАЛАР ҲАҚИДА ТУШУНЧА 
Расм 2.1. Биологик мембрананинг «суюқлик-мозаик модели 
 
Ўтган асрнинг 50-йилларида олиб борилган электрон-микроскопик 
тадқиқотлар 
эритроцитлар 
ҳужайра 
мембраналарининг 
(плазмолеммасининг) учқаватли тузилишга эга эканлигини кўрсатди. Осмий 
билан фиксация қилингандан сўнг мембранада икки (ташқи ва ички) 
қорамтир бўялган қаватлар мавжудлиги, ва улар оқишроқ бўялган (ўрта) 
қават билан бир-биридан ажралиб туриши аниқланди. Айнан шундай уч 
қаватли тузилишга эга мембраналар нафақат плазмолеммада, балки 
ҳужайранинг бошқа тузилмаларида, масалан, мембранали органеллаларда, 


41 
ядро қобиғида ҳам топилди.Демак,
"элементар биологик мембрана"
деб 
аталмиш уч қаватли тузилишга эга бўлган мембраналар ҳужайранинг 
универсал 
тузилмалари ҳисобланади. Ҳужайранинг барча мембранали 
тузилмалари, шу жумладан плазмолемма ҳам, тузилиш жиҳатдан бир-бирига 
тубдан ўхшашдир. Мембраналарда электрон микроскоп остида кўринадиган 
уч қават фиксация учун ишлатилган осмийнинг металл шаклида икки 
қаватли липидларнинг гидрофил гуруҳлари жойлашган қисмига чўкиши 
натижасида пайдо бўлади деб ҳисобланади. Бироқ, бундай аниқ ифодаланган 
уч қават фақатгина фиксация қилинган, яъни, ўлик биологик мембраналар 
учун характерлидир. Тирик биологик мембраналар эса, уларда жуда кўп 
турдаги жараѐнлар кечиши туфайли анча мураккаб тузилишга эгадир. 
Ҳозирги пайтда биологик мембраналар тузилишининг энг кенг тарқалган 
модели бўлиб Г.Николсон ва С.Сингер томонидан таклиф этилган
"
суюқлик-мозаика"
моделиҳисобланади. Бу моделга кўра, биологик 
мембрана оқсил, липидлар ва уларга бириктирилган карбонсув занжирлар 
мозаик тартибда жойлашган суюқ динамик система ҳисобланади. Ҳар бир 
мембрананинг асосини икки қават ҳосил қилувчи липидлар (билипид 
қаватлар ѐки липидлар қўшқавати) ва улар орасида жойлашган оқсиллар 
(

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish