Чуян ишлаб чикариш учун хом ашё. Домна нечида содир буладиган жараёнлар



Download 50,5 Kb.
bet2/3
Sana25.02.2022
Hajmi50,5 Kb.
#286125
1   2   3
Bog'liq
Чуян ишлаб чикариш

Темир-марганизли рудалар, бундай рудалар таркибида, темирдан ташкари, 20% гача марганиз хам Козогостонда .
Савол : Рудалар кандай тайёрланади?
2. Домна печига солинган шихтага (домна печига солинадиган металлар мажуи-ёкилги, руда) кизиган газлар таъсир этиши натижасида содир буладиган жараёнлар туфайли чуян, шкала ва колошник газлари хсобланади.
Домна печида содир буладиган жараёнлар, асосан ёкилгининг ёниши, темир оксидларидан темирнинг кайтарилиши, темирнинг углеродга туйиниши, марганиз, керемний ва бошка кушимчаларнинг кайтарилиши хамда шлак хосил булишидан иборат.
Ёкилгининг ёниши. Домна печига солинган ёкилги (кокс) пастга томон тушар экан, кутарилувчи газлар таъсирида кизий боради ва формалар рупарасига етганда горнга хайдаган хаво таркибидаги кислород хисобига тула ёнади, яъни кокс углероди билан кислород реакцияга киришади, натижада СО2 хисобланади ва иссиклик ажралиб чикади: С+О2=СО2+Q
Хосил булган СО2 юкорига кутарилади ва каттик кизиган кокс катламлари орасидан ута туриб, кокс таркибидаги углерод билан реакцияга киришади, натижада углерод (II) оксид хисобланади ва иссиклик ютилади:

Бу реакция билан бир вактда, печга хайдаган хаво таркибидаги сув бугидан углерод водородни кайтаради, натижада водород билан СО аралашмаси хисобланади ва иссиклик ютилади:



Бу реакциялар натижасида ажратиб чиккан СО хамда Н2 ва хаво билан бирга кирган N2 дан иборат газлар аралашмаси юкорига томон кутарилади ва пастга тушаётган шихса билан учрашиб уни киздиради. Шу билан бирга бу газнинг баъзилари, масалан, СО шихта материали билан реакцияга хам киришади.
Шихтанинг юкори кисмида – t0 си 3000С гача булган зонасида шихта материаллари куриб, улардан гигроскопик сув, 300-3500С ли зонасида эса кристаллизацион сув буг холида ажрилиб чикади. Сув буги СО билан реакцияга киришиб, кушимча газлар-СО2 СО ва Н2 хосил килади.
Шихта таркибида карбонатлар булса, улар парчаланади. Масалан: 350-4000С ли зонада темир (II) –карбонат парчаланади:



5000С дан сол юкори t0 ли зонада марганец карбонат парчаланади:

9000С чамаси t0 ли зонада эса СаСО3 парчаланади:




ва х.к. бу реакцияларнинг хаммасида Q Микдор иссиклик ютилади. Демак, 3500дан 9000С гача t0 лар да руда карбонатлардан холи булади. карбонатларнинг парчаланишидан хосил булган Са ва Mn оксидни хамда бошка баъзи оксидлар печнинг юкорирок t0 ли зонасига тушганда бекорчи жинслар билан кушилиб суюкланадида шлак хосил килади.

Download 50,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish