Чизиқли алгебраик тенгламалар системаларининг шартлашганлик ўлчовини ҳисоблаш. Ёмон шартлашган час ига мисол тузиш



Download 147,11 Kb.
Sana05.07.2022
Hajmi147,11 Kb.
#741603
Bog'liq
Чизиқли алгебраик тенгламалар системаларининг шартлашганлик ўлчовини


Чизиқли алгебраик тенгламалар системаларининг шартлашганлик ўлчовини ҳисоблаш . Ёмон шартлашган ЧАС ига мисол тузиш

Rn- n-ўлчовли чизиқли фазода векторлар учун нормани қуйидаги икки усулда киритамиз:


(1)
Норма аксиомаларини бажарилашини текширамиз.
Х тўплам чизиқли нормалланган фазо дейилади, агар у чизиқли ва ҳар бир элементи учун х элемент нормаси деб аталувчи сон мос қўйилган бўлиб у қуйидаги аксиомаларни қаноатлантирса:

Биринчи норма учун норма аксиомалари бажарилишини кўрамиз

фазо х=0 бўлганда

бунда

Айтайлик икки берилган бўлсин
, .
Шунда к номер танланади
.
Бунда .
Энди Rn да скаляр кўпайтмани қараймиз :

Скаляр кўпайтма таърифи:
Х чизиқли фазода скаляр кўпайтма киритилган дейилади , агар ҳар элементлар жуфти учун (x,y) скаляр кўпайтма деб номланувчи ҳақиқий сон мос қўйилган бўлиб у қуйидаги аксиомаларни қаноатлантирса:

Скаляр кўпайтма киритилган Х чизиқли фазо Евклид фазоси деб номланади.
нормаси норма аксиомаларини қаноатлантириши чизиқли алгебра курсида исботланган.
учун нормалар учун қуйидаги муносабат ўринли:
(2)
Чизиқли квадрат матрицалар фазосида



нормани қуйидагича киритамиз:
(3)
бу ерда х ва Ах векторлар нормаси

(3) формула билан берилган А матрицани нормаси вектор нормаси билан мувофиқлаштирилган норма дейилади.
Хусусан, агар A=E –бирлик матрица бўлса, (бунда E х=х) у ҳолда , у ҳам (3) формуладан
(4)
бўлади.
бўлганда мос ҳолдаги вектор норма мослаштирилган.
Бундан
(5)
(6)
эканлигини исботлаш мумкин .
Хусусан А матрица симметрик матрица бўлса, яъни бўлса, у ҳолда
(7)
бу ерда -А матрицанинг хос сонидир (қийматидир).
Айтайлик А ва В квадрат матрица бўлиб А+В нинг йиғиндиси


Шундай қилиб, (3) формула билан киритилган матрица нормаси учун аксиомаси бажарилган.
(3) формуладан асосан учун
(8)
(8) формулага асосан учун

бундан

Яъни
(9)
Алгебраик чизиқли тенгламалар системасини қараймиз:
Ах=В (10)
бу ерда . (10) система да ягона ечимга эга. Амалиётда ечим тақрибий топилади.
Ечимни ҳисоблашда хатоликни баҳолаймиз. (10) система билан бирга ушбу
(11)
системани қараймиз, бу ерда ўнг томон хатолиги, r - ечимнинг хатолиги.


Яъни ечимнинг нисбий хатолиги система ўнг томони нисбий хатолигига нисбати
(12)
тенгсизлик бажарилар экан.
(13)
миқдор А матрицанинг шартлашганлик ўлчови дейилади.
Агар А метрика симметрик бўлса, яъни ва бўлса , у холда
(14)

Агар ўлчов катта бўлса, у ҳолда А матрица (система (10)) ёмон шартлашган дейилади. Агар унча катта бўлмаса, у ҳолда матрица А (ёки система ) - яхши шартлашган дейилади.


Ёмон шартлашган системага мисол.(10) тенгламалар системасини қараймиз: в=(-1,-1,...,-1,1)
(15)

(16)
(16) система ягона ечимга: х=(0,0,0,…,0,1) .
Фараз қиламиз тескари ... хn =1ўринли хатоликка йўл қўйилди, У ҳолда (15) система ечими ўрнига (11) система ечим олинади.
r хатолиги ушбу

системани қаноатлантиради.
Бунда




(5) дан бўлади, бу ерда А (15) матрица



А матрицани шартлашганлик ўлчови етарлича катта бўлади, шу сабабли (16) система ёмон шартлашган матрица бўлади.
Download 147,11 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish