Чилангарлик ишлари. Craftwork



Download 9,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet137/179
Sana23.02.2022
Hajmi9,68 Mb.
#164563
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   179
Bog'liq
Бекмуратова Н.Чилангарлик ишлари

Тахминий нш объсктлари: учликли мис найчалар, к ал та наичали 
фланенлар. пластан кал и қисқичлар.
Асбоблар: турли эгоилар, қул қдйчи, ўгкир жагли омбур, ясси 
жағли омбур, темирчштик қисқичи.
Мослама ва матсриаллар: 
кавшарлаш лампаси, кура, муфелли 
печь ёки 
газ горслкаси, бура, мис-рухли кавшар (қалинлиги 0,5— 
0,7 мм. ли 
тахт, 1,0—1.2 мм. ли металл чивиқ), 0,5—0,6 мм. ли iy- 
қиш сими 
(иўлатёки нихром), хлорид кислаганинг 25% ли деитмаси.
Матқларни бажартп тзртнби
Ўқу» нтлаб-чнқзриш кўрсатмалари ва
тушуитиришлар
I -машқ. Кавшарлашга тайёрляш
1 Дсталларии кавшарлашга тайсрлаш.
! .Дсталларниж кавшарланадигвн 
жойи бкр-бирига мосланвди.Улар 
ўчаро қанчалик жиле мослашти- 
рилган бўлса. капшарлаш шунчалик 
сифатли чнқади.Дсталларнинг кав- 
ш а р л а н а д и г а н ж о й л а р я ч а н г , 
ифлосликдаи тозаланиб. хлорид 
киемкгтаиимг 25% ли эритмаси билан 
юпиладк.
2.Кавшар тайсрлаш на уни қрлипларга қу- 
Йиш.
2.Тахтасимон мис-рухли казшярдин 
пласти
11
калар қирқилади. Уларни
11
г 
ўл ч ам к кавш арланадиган жойга 
бо ы и к. Кавшарни бура па кавшар 
қ и р и н д и с и д а н <2:1 и и сб ати д а) 
ибо р ат к у к у й к ў р и н и ш и д а \ам 
тайсрлаш мумкин
К/ыаЙ-к£ргошинли П О С -30 қртиш- 
маси ксн! $арқалгап кавшярлардаи 
кавшар гайерлаш (э’нр керак бўлса) 
иш пақтида аж ралиб чиқадиган 
буглар ва гахларнинг зарарли таъ- 
сиридаи ишчи.чарни ҳимоялайдкган 
умумий шачоллатиш қурилмалари ва 
ма\аллнй ҳаво сўриш курилмалари 
билан жи\оэлангаи алоҳида хонала 
бажарилади


ГИГСЛЬСКЯ Пулит ЧўМИЧ ифЛОСЛИЬЛар 
аа запглан го*а ланади, улар юртши - 
301ГП1 билан жи
\0
1
лан
1
ан . ирнла к 
таглякка пухта урнатялган буладиЛ'уь 
б у ғ л а п и б х с т и ш и у ч у й ч ў м и ч 
қи ширилади. сўпгра унга қийии 
эрийдиган металл (кўрғошии) солиб 
эритнлади Шундан кейим зрш ан 
қўрғошипга оз-оздан s^iati (массася 
буйича к^рғошиидаи иккн oapaDap 
кўпкдлай 
1
улиқсуюқ,
1
аннб кеиужяа 
қадар) кўшялади.
Суюкданиш начжда куйяб па оксид- 
ланиб кстмаслигн учун с>юк қотишмл 
юзигя майдаляжан нис?а кўмирсепи- 
лачи.
Кавшар бугун iлii сукяганида унин 
снртидаги тошқол олиб ташланадк. 
сўнгра кави
1
ар қолиига к^уйилади. 
Куйяш пайтила. олатла. бурчаклих 
пўлатдан тайёрлажан юда юча .и 
қоляпдан фойдаланилзди. кавшар 
улуилиги 300 5(10 мм.ля клчикрок 
кссимли чикяк-iap [арляда олинади 
(^.С ую лгая кавшар томчиларидан 
куйиб колшииннг оллини илипгучут: 
к у й и ш в а к 
1
я д а \ я м ■' я 
кўлойиакларшш такяш па қўлколлар 
кийиш ксрак.
3 Кашнарлаиадигап дсталларии биряк- 
тяряш.
3. Кавшарлзнадшан жоя yernia кнк- 
шар бўлакчалари кўйнлаля ва лстал- 
лар кавшар билан ингичка гўқима 
сям срламяла боглаяадя.Кукуя била.н 
кавшнрлаж анда. кавшарланоднгаи 
жой капшар билая коплаимайдя.
4 Иссиқ-тик мапбаипи тайсрлаш.
4 Кавшарлаш лампас» чайсрланали. 
муфелли лечь яшга туширялади os»! 
г а } г о р с л к а с и а лан талати лад и
И ссякли к м ан баяяя тайсрлашд- 
хавфсизлик гс.хнякаси ва с ж и т а
кдршя курашяш тсхиикасинякг барча 
к.Оидаларя;а а мал қилиш керак
2-машқ. Деталларнн қагтнк қотишма билан кавшарлаш
1. Каншарлашни бажариш.
1 1-усул. Каншарлнш жой и унга мах 
камланган кавшар иластинкаларл 6>» 
лап бярга бура бялап қопламади в;’


бура кукуни эригунича кмздирилади. 
Бундаи кейшс икккнчи марта 6vpy.ce- 
п и с а л и к а к а и ill а р j р и 
1
у п и н а
қизлнршл давом угпфмлали, кавшар 
бир-бири билан бириктирилаетган 
д стал л ар о р а с и л a i и г и р қ и ш ^ а 
1
ўлдирилади.
2 -усул К а в ш а р л а в а д »к а н жой 
(капшар бўлакчалариснз) қизил туе 
олгупича кизднрилиб бура ҳамда 
кавшар кдриндисинкж аралашчаси 
билан қопланадм, сСнгра кавшар 
эригунча қнздирилади 
3 -усул. К а в ш а р л а н а д н г а н жой 
(кавшар бўлакчаларисиз) қирмизи 
ранггл киргунича қнзянрилнб. бу'ра 
билаи қопламалн. суиг унга ннгмчка 
кавшар ЧНВ1Ш1НИН1 учи яқиклаш- 
I и р и л и б , к и ч д и р и ш л а п о м 
эттириладп (ч и в н қ эр н б , кавшзр 
б и р и к т и р и л а д и г а н д с т а л л а р 
о р а с ида ги г ир қи ш га 
ў
тал и ) 
Капшарлаигандан сСнг дсталлар со 
витилади. ювилади ва кдвшарланган 
жой бура, кавшар «а гўкяма сим қол- 
лнкларилан тозалзнади
2
.Кантар.
1
иш си<|ипини гекшириш.
2. Капшарлапгап жой ластлаб ку^дан 
ксчирилади.Чокнин! иухгалш и ни 
гекширнш учун капшарлантан жойга 
оғнр металл билан уриб курил ад и. 
Кавшарлаш скфатсмз булса, деталь 
кавшарлан>ан жойидян синади.
Юмшоқ ва қагтиқ кавшарлар билан кавшарлзшда 
хавфсизлнк қоидалари
Кавшар 
тайёрлашда резина цулқоилар ва ҳимоя кўзоиаакларидап 
фойдаланиш 
ксрак.
Кавшарлаш 
лампаси қуллапилгаида қуйидагилар ман қилинали: 
идишидан 
ски бирикмаларидан ёнилғи силқийдш аи ламиаларлан 
фойдаланиш; 
лампага олов яқинида ва горелка соаиб улгурмаганида 
еиилғи 
тўлдириш; ксросиида шштайдиган лампани бензин билан 
тўлдирииг 
(бу порг 
1
ашга ва сш-нп чиқишига сабаб бўлиши м ум кин); 
енибтургац 
лампага керосин қуйиш ; косача четш а қадар 
1
ў;шириб 
Денатурат 
қ у й ти ; идишга ҳаддаи гашқари кўп ҳаьо ҳайдаш. лампани 
Фрадан ва 
б о тқ а олов манбаларидан уч олдириш; лампани очиқ


олов ёки қизиб чуғ бўлгал буюмлар спила ушлаб туриш; форсу] скани 
тозалаш учун лнмпадаги босимни ошириш (бунда порглаш юз бериши 
мумкин).
Ёнғиннинг оддини олиш мақсадида яқииига мсгалл ски ғицл 
экран қуиилади.
Лампа билаи осон алажиланувчан ма!сриаллар орасидаги масофи 
камида 5 м бўлиши керак.
Ёнпш чиққан ҳолларда фойдаланиш учун иш ўрпи яқинида 
қуруқ қум сақланиши лозим.
Иш тугагач, горелкадан ёнилғи чиқишига тўлиқ чск қўювчи 
ростлаш мурвати ёгтилгандан кейингина лампами ўчириш мумкил.
Лампа ўчирилиб, горелка совиганидан кейингина идищцан ҳаво 
чиқарувчи мурват ёрдамида ҳавони чиқариб ю бориш га йўл 
қўйилааи.
Кавшарлагич биплан ишлашда:
ўга қизиган кавшарлагични суюкдик билан совитмаслик керак; 
кавшарланшшғга қадар алангаланувчан материаллар олдиндап 
тозаламасдан ва ювиб ташламасдан ҳамда осон алангаланувчан 
материаллар яқинида. маҳаллий ҳаво сўриш йўқлигида кавшарлаш 
ишларини олнб бориш ман қилинади;
иш тугагач, қулларни яхшилаб совунлаб ювиш керак. 
Кислоталардан фойдаланишда:
кислоталар ёки эритмалар билаи иш бош лаш даи олдии 
ванналардаги шамачлагиш қурилмалари васюч шшжаралар созлигиии 
текшириш керак (шамоллатмасдап ишлаш гақшушнади);
хурушлаш эритмаларини тайсрлашда фақаг совуқоршмаларпипша 
аралаштириш зарур;
хлорид ва сульфат кислоталар гиқинлари ишкд;
1
аб мослалган 

Download 9,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish