Чилангарлик ишлари. Craftwork



Download 9,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/179
Sana23.02.2022
Hajmi9,68 Mb.
#164563
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   179
Bog'liq
Бекмуратова Н.Чилангарлик ишлари

icihhk
 толчлаб эговланалн 
1сшнх қи|>ра.
1
ари ^шокдашшри млн
Эговлаб кенгайтириш ва ўлчамга мослашла 
чавфсичлик қоидалари
Пармалаш станокларида, электр ва пневматттк машинкадар Oman 
ишлащда хавфсихшк қоидаларига риоя қилши ксрак.
Заготовкалар чилангарлик гирасига пухта ма\камлаш
1
ши зарур.
Асбоблар (эговлар. болғачалар, кернерлар ва чизгичлар) ишга 
ярости ҳолатда бўлиши лозим.
Ўткир қиррали лсталларпи пармалашда чап кул бармо^арили 
лов остига олмаслик даркор.
Қирқишда хавфст ишлаш қонааларига риоя қштиш керак.
Талабалар луч келадиган қийинчиликлар ва йгўл 
қуядиган хатолар ҳамда уларнинг олдини олиш
Талабалар тсшикларга шилов бсришда дуч келадиган 
қийинчиликлар ш.! йўл қуядиган хатолар тахминан лри чизиқли 
сиртларнн эговлашда пшек. Фақат битта тешикни пармалаш ва 
лоилаш билангина чекланиб. ншўфи иш тутадилар. Тешикни тар\ 
бўйлаб кичик диаметрли пархталарда очиб ва сўнгра ортиқча мслилни 
қирқиб, ҳосил бўлган тешик леворларшш кссиб ташлати маъқулдир 
Пармалашда \ар қайси тешик ҳосил бўлишидан кейин ғадир- 
будурларни кетказиш иа қириндиларни станок стол план супурнО 
ташлаш лозим. Режалаш шундай амалга оширилиши керакки. иармада 
ҳосил бўлган гсшик (туйнук) деярли режа чили-ига (тешик тар\ига) 
гўфи келсин.
A rap деталь гешигининг бурчаклари т р и ю.малокликка эга бўлса. 
эговлашга ҳожат қолмайди: улар аниқ пармалаб очилади ва йуниб 
кенпайтирилади. Эговлаш ва эговлаб мослаш энг қийин машгулог 
бўлганлигндан. ҳар қайси машқдиққат билан шнланиши лозим.


Талабалар 22-ўқув-ишлаб чиқариш маииулатининг 1 —З-машқларили 
бажарншларн натижасида:
— эговлаш ва ўлчамга мослаш усулларини, ишлатиладиган 
асбоблар 
ва мосламаларии. иш ўрнини гашкил қилиш ҳамда эгонлаб 
KcHiaiiiпришла ваўлчачга мослашда хаифии ишлаш қоилаларини 
биляшларн;
— турли ички тарҳ — кошурларни режалаш, пармалаб гсшнш, 
қ и р қи ш
ва 0,2 мм.гача аниқяик билан эгтжлаб кенгайтириш, 0.15 
мм .дан 
ошмайдиган текис тирқишли иккита дсгалии, очиқиа ёииқ 
ички 
тар қ л ар н и
мослаш, эговлашда ҳамда ўлчамга мослашда 
хавф си али к 
қоидаларига риоя қилиб ишлаш, иш ўрнини тўғри 
ташкил қилиш каби амалларни уддалай олишлари керак.
23-ўқув-игал аб ч и қ а р и ш м а ш ғ у л о ти
М О СЛАШ (П РИ П А СО ВКА )
Машқлар:
1. Лидоза — шаблон ва контрандоза ясаш
2. Тўғри чизиқ контурли ("қалдирғоч қуйрупГ кўршшшди) икки 
детални ўзаро мослаш.
Тахминий иш об’ьектлари: ярим думалоқ аидозалар. "қалдиргоч 
қуйруги" ариқчасини тскшириш андозалари, режалаш циркуллари. 
шпонкалар. ясси жағли омбур (шарнир), турли ишлаб чиқариш 
заготоикалари.
Лсбоб, мослама, жиҳоз ва материал.iap: ҳар хил шакл. ўлчам 
ҳамда рақамли иа майин эговлар, рсжалаш асбоблари (рсжалаш 
циркули, чизғич, ксрпср. ҳисоблаш даражаси 0.1 мм. ли 
штанга ширкуллар. ўлчов чизғичлари), ҳархил иармалар. чилангарлик 
зубилолари, крсйцмейселлар, 500 г. ли чилангарлик болгллари, 
90° ли ясси гўниялар. виработкалар. турли ичқўйма — вкладишлар, 
контрол валиклар, пармалаш гираси, параллсл гира. буёқ — лазурь 
(қоракуя), лок. бур.
Маш Кларин бажариш тартиби
Укув-ииыаГ) чицарнш курсатмхларн ва 
т>шунтнрншлар
l -машқ. Андоза ва м»нтрандо*а ясаш
1- Андо:» (ўйча) ясаш.
1 Андоча чаю ю вкаснии нг иккила 
Зин и кгетси ЧИ5П1Ч қўйллиб, ўпчами 
буннча зговланади. Андоза томони 
(1)ни база дсб к,абул \идкб. чизгич 
қўйиб эгоалаиади.


Л идо за контури ба«дан режаланадк. 
Андочаўйиш пармаланади <ски пулаi 
арра б и л а н қ и р к и б о л и 
11
а д и ) 
Андочанинг гўрри чнзиқди (2, л, 4 
ва 5) томонлари м иф ична гўния 
билан тскширилиб. ўлчамлар буйича 
иок-ланади.
Тар.\ <6> думало* калибр ёки пачорл: 
валик бўйичз ёруглик ткр қи ш ш а 
карзб тскширилиб, андозанииг ярну 
д у м а л о қ ў й и г н э г о в л а н а д и .
қирралари тўмтокд аштирилади
2. Контрандоза (ичқўйма) ясаш
2 Контрандоза заготовкасининг л:<- 
кяда жли сирти чизғич билан тскши- 
рилиб. ўлчами бўйича эговлзнади 
Кпнтрандозанипг базали томони <1) 
чипич кўйиб эговланадн. К отр ан
доза тар\и базадап боиыаб режала- 
иади, (2 ва 3) кирралар гунин ва 
ч и з г и ч б и л а н т с к ш и р и л и б
эгоачанади ваишлоын 1,5—2 мм ку­
пим колдирилиб. мечаллнинг ортик- 
ча қиеми к>.I арра билан қирқиб оли­
нади. Контрандо занинг (4 ва 5) 
томонлари базали юмонга пара тел 
равишда ва ярим думало*, клсми (6) 
О— 1 мманикдикда эгокланади. 
Припасовка аницчиги ёруғликка ка- 
раб 
1
скширнлиб, контрандоза тарҳи 
андоза бўйича мосланади.
2-мжшк. Тўғри чнзиқ шжклли («калдмргоч қуйруги* кўршшшлн) икки
лсталпи мослаш
1.Туташадиган битта д стал ни (ичқуйма- 
вкладишии) тўлиқясаш
I .Х о м а к и м а \с у л о тн и н г 

Download 9,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish