Чилангарлик ишлари. Craftwork



Download 9,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/179
Sana23.02.2022
Hajmi9,68 Mb.
#164563
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   179
Bog'liq
Бекмуратова Н.Чилангарлик ишлари

s
ишла- 
тнлади
Лриқчали ишкалагич юзасиi а 
fiA 
тампон билан ишцаланадиган масса 
юпқа ва бир 
i c k h c
суркалади 
Заготовка ишкалаб мосланадиган 
тскислиЕ и билан арикчали ишқа- 
лагичга қўйилади ва унга енгил 
босиб. ишқалагичниж бутун юзаси 
буйлаб 5 8 айланма харакат қилди* 
рил ал и ( 
гЛ
У х и р а ё к и я л т и р о к
кўрннишга конуиига кадар силлик


гахтада то зала б <узил кесил) ишка- 
1
и:л бажарилади.Ярқирок к>ла \ocu.i 
килтпда к т к а л а т скочлаи Яеалиб. 
Ciipuia суюлгирилган кска o\ai и 
билли қомланган ен»ч ишқалагич 
шчи tat ида гуги гилалм.
3-машқ. Деталларпннг энсиз тмонларнни ишқалаГ» мослаш
! Ьир леталнинг энсиз томоитш ишкзлаб 
мослаш
1 Деталь:»нлм исси сирти бнлан приз­
ма ёки кубнкка шундай тиркалншн 
ксракки. унинг энсиз (ншқалаиа- 
днгаи) томопн тахтага тсгиП 
1
урсии 
Кубмк ёки пршма деталь билан бирга 
и паричама-кдйтма ҳаракатлантирн 
либ, ншқалаш олиб борилади. ')нлк 
ясси сиргларин ишқа.мииднги каби 
крндаларга амал қилинади.
Заготовка ксиг тскислнги билан гўлри 
гур
1
бурчак кдйроқмиша слқиб Гккц- 
лади. Ишқдлаб мосланадиган хомакп 
м аҳсулотга т с к к и з и б қ ў й н л га п
қайроқтош ил гарила ма- кай i ма 
\арака глашириладя.
2.Бир мсча дсталтшг энсиз томопларини 
ишкдлаб мослаш
2 Лег.илар 
1
ўилам-
1
ўила,м к^мкб кис- 
қичларда цисилади па гомонлари 
m m Da яссп юзалск ишкрлапдл.
4-машқ Эгри чижқли снртларни ншкалаб мослаш
1.Конус ю*ани (тиқинни уяга) ншқалаб 
мослаш.
Эслатма. Тиқинни конусснмон гс- 
шикла фаца! бурабпша қолмай, шу 
билан бнрга, айлантирнш тиқинни 
х а гоҳ охирига стказиб. го.\ бир оз 
ч и к, а р и hi л о 
л
и м б ў 
ц
а д и . Б у н га 
•тақиллатнб мшқалаш» дейилади. 
Акс \одда. дсталда чуқур ҳдлқасимон 
чиш^чалар \осил бўлиши мумкин.


u
f
s
t .Ткқин ксросип на мой аралашмаси 
билан мойланади, усти абра 
ihh
кукун 
ёки нас га билан қопланали Da учга 
(жумрак корпусидагн тсш и кка; 
кнритилади.Тиқлн галмамал гоҳблр 
г о \ и к к и и ч и т о м о н г а 30- 45“ :д 
бурилали; бир нсча ҳараюц билан ў., 
ўқи атрофила айлантирилади.
1 2 — 1 5 \а р а к а тл а и сў н г металл 
киршиилари \амда абразия материал 
когаиклари к>ниб таипанадн 
hj
кукуй 
ёки паста алмаипирилади
2. Конус юзаларини ишқалаб мослаш 
сифатини тскижриш.
2-Конуссимом юзалармн иш\алаб 
мослаш сифати бўр ски рангли к;* лам 
билан гскшнрилали, ти қи н н и н г 
К011)'ССИМОН 
сиртн бўТмяб бур б 
И 
Лаи 
чизик чигжлнди. у тешикка кири- 
гшшб. с и гил босиб 1 2 мар га гулиқ 
айлантирилали (чизиқ ўчиб кезса. 
дсмак, мослаш яXIIIи амалга ошк- 
рилган).
Калам воситасила тскшириш утка- 
зилали Т и қ и м и и н г конус юзаси 
бўйлаб қалам бил ал чн шқ чизклали. 
гиқд!Н втулки ичига кири
1
илиб. сал 
бу рал ал и.
Г е р м е 
1
и кл и г и 
1
е к ш и р и л ал и , 
Ишқаланган юзалар ЧУруқ қилиб 
аргилади, буюмлар зичбириктн- 
рилади ва жўмрак тешигига керосин 
қуйилади (ишқалаб мослаш сифаш 
яхши бўлганида. керосин юзалар 
орал и гидан 2 мин лакомила сизиб 
ўтмаслиги керн к)
? .Ташки инлиндрик сиртни ишкалаб мос­
лаш
Эслатма. Гашци цилиндрик сирт ишқа- 
лагич диамефига тснгбўлиши л озим.
3. Иигқалатч юзаси кукун ски паста 
би л а к қ о п л а н а д м . И tit қа л а г и ч 
бушатилади, укга буюм куиилмб. 
бир бирж а зич келгунча ростлаш 
мураатлари билан қисилади. Буюм 
и ш қ а л а г и ч л а (с к и и ш қ а л а г ич 
буюмда). шу билан бир ваклда ншк/i- 

ia iii
’1
буюм ўқи буйлаб (ёки буюм 
ишкдлагич буйлаб! юргичилиб. аН- 
лантирнлади Ишцаланастган 
сифати (тскислиги. хира сифатлиш 
ка 
к . ) куч \л мда қал а м би лан
текдшрилади


заттовкаларнинг :<енг ва энсиз юзаларини. цилиндрик жувадарпп 
иа конуссимоп жуфтларни ишкалаб мослаш: мосла шля ханфет 
ишлаш қоилагарига риоя килиш; ишкалагичларни шаржирлаш кабм 
амалларни уддалай олишлари керак.
2 8 - у к у в - и in л а б ч и қ а р и ш м а шғ у л о т и
Ю МТПОҚ КАВШ АРЛАР БИЛАН КАВШ АРЛ АШ
Машкдар:
1. Кавшарлашга тайёрланиш.
2. Юмшоқ каишар билан кавшарлаш.
Тахмншш 
11
Ш объектлари: оқтунука куп пар. цдишлар, мой идишлар.
Асбоб ва жиҳозлар: 
иссиқлик
кавшарлагичлари, уч ёқди шабсрлар. 
\ар хил эговлар, кавшарлаш лампаси.
Мослама ва материаллар: ясси жағли о.мбур. хлорид кислота, 
рух, пахта, нашатир, қалай-қургошинли кавшар, кдлли чуткалар. 
лапа-иупа, металл чўтка.
Машқлария бажлриш таргибн
Ўцув-ншлаб чиқарит курсагмалари ва 
тушунтнришлар
l -машқ. Кавшарлашга танёрланнш
1 _Хлорли рух эрктмасини тайерлаш. 
Эслагма Кислота билан ишлашда эҳтист 
булиш, ҳамма вақт кислотами сувга со 
лкш , *ритма тайёрлащда қўлқопдаи 
фойдаланиш л о тм
1 Шиша идиишинг 1/4 клемм хажчи- 
ла сув қуйилади Шиша воронка орка- 
ли йдишпмпг яма 1/4 кисмича хлорид 
кислота қуйилали.Эригмага май.и 
мластиначалар гарзида кесилгнн рул 
солинади (газ пуфакчалари ажр&тиб 
чиққанидам сўнг эритма ишлатишга 
тайёр бўлади).
2 .Кавшарданэдиган лойнм гайерлаш.
2 Буюм дегалларинкнг кавшар.шна- 
диган жойи бир-бирмга яхшн мосла- 
мади.Шу жой металл чутка ка лагта 
билан ифлоелик ва намдан тозала- 
нади. чок оса шабер ёки эгов билан 
ялтирагумча жило берилади.
3. Канширлашлямиасини ск,иш какашпар- 
лашга тайерлаш
3 .Лампа косачасига бензин қуй иб 
сқкладн.Бензин сниб тугагач. нил 
иельклапани сал очилади. лампа 
сигимига \аво берилади аа лам па 
ҳимоя қурилмаеига яқимлаштирили 
ди.Лампанинг бурама майчаси паст 
алангала қиздирилгач, олоп мсъср-


леи I примус игиаси билан юаалянадп 
Кавшарлаш лампас и га (иднишмш 
У

қ,исми чаж мидан о ш и р м а сд ан ) 
ин'.ичка найма ски чогрок ворон 
кядан фойиаланнб керосин куПклали 
1И> ндан ке й и н и д к ш п н п г огэи 
резьбали тикни билан бураб берки- 
тилади па лампа қуруқ қил но ар- 
тилади.
Лампа кишт ски махсус мослама 
яқп н и д а сниб тургап денатурат 
ал а н г а с и да к ўт олд и р и л ад и . 
д е н а г у р а г .| а м п а н и н г м а хс у с 
к о с а ч а с и г а қ у й и л г а н б ў л а д и ; 
форсунка нфлослантан бўлса. жўмрлк 
берки us f> Қ.Ў к и л и б , ш на бн лан
топала над и.
4. Кавшарлагич ни қиздириш ва оқарти 
риш.
М
|
"'-л
4. К авш ар лаги ч учи эгоп билан 
куйиндиллн то^аланиб. учнни нг 
қирраси сад думалоклантирилдди 
К авш ар л а ги ч (к о п н я ) га гл и к ка 
тундай куйиладики. унинг товонн
ч с т г а й у н а л т и р и л г а н б ў л ад и 
Капшарлаш лампасиниж алангасн 
клншарлатч товонига каратнлади. 
Кавшарлагичнипг қизиган-қизпма- 
ганлягн унинг учини ноид:нлилга 
ботирнб куриш нули билан тскширн 
лади (агар новшаднл пншиллаб, ун- 
длн кукиш тутун чикса, дсмак. кав­
шарлагич яхши қизиган).Каишар- 
л а I и ч н и н г у ч и н о н ш а д и л д а
тозаланади Da унга капшар чнниц 
н кинлаш I ирилиб, о кар гирилади 
Кавшарлагич—ковия қизд ирилиб. 
у н г а қ а л а й ю г у р i ир и л а д и 
к а в ш а р л а г и ч н и ш ундай қ ўй и ш
керакки. унинг иш (понасим он) 
қисми алангадан плена кзраб турсин. 
аланга \>дудида эса унинг қалип 
К и с м и тур иш и к е р а к .Қ м $нган 
кашнарлагични столгн *мас. балки 
махсус iatликка цуйиш керак. пгундл 
нссикчикбскорга иероф бўлмлйди ад 
кавшарлагич ифлоеллнманди.


2-машқ. Юмшоқ кавшар билли кавшарлаш
1 Чокларнм ханшарлаш 
Эслатма Чокка яқмн жойларнн ч» *иб 
кетишдан сақраш учун 
хуп
лнтти cu.io ска 
сувгл тушириб кўйиш лодим.
1 Каншарлаиадиган ю и килли чутка 
билан то’*алани6. умга хлорли ру\ 
эрнтмасл суркалади Қ,и шмрилгаи ь а 1
оқ^ртирилган кашиарлагич учига 6»:р 
гомчи кавшар илаштнриб олинади | 
Кавшарла
1
ич учи кавшарланадигаи 1
жойга икинлаш тирилади оа ч о к 1 
ки<иб. угла кавшар эриб тарқрлпши, 
сайнп чокка гула пқиб туш ганича! 
капшарлагич чок бўйлаб юргизилади ! 
Кавш арлагнчнм к^йта қиздириб 
ка в ш а р л а ш шу тартибда давом
шириладн Кавшарлагичиииг учи j 
к а в ш а р б и л н н б и р т с к н с
к.оплаигункга қадар у новшадил 
б ў л а г и у с г и д а н> р г и э и л а д а | 
Кавшарлаш жой и хлорид кислота 
би лан хуруш ланадн, я ъ н и унга 
кн меоий ишлов берилади. 
Кавшарланадиган юзаларни клади- 1 
риш учун каншарлагич бкр жойга icn- 
кизилиб, б и роз ушлаб тур и лад и. 
сўнгра клншарлаиадиган жой буйлаб | 
сскмн на бир тскис к»ргм.»иладн.| 
CyKiKianrau кавшар кавшарлагичдан 1
о\иб iyiuvi6. тнркишнм гўлдирада j 
( гирқиш кснглиги 0.05—0,15 мм) I 
Капшарлангаи чок сокигандан ксйнн | 
гозалаб ювал аб, \уруқ,латта била:. 1
артилдди ва ортнқча каншар iron скд 
шабер срдамида олиб шшланади.
2.Кавшарлаш сифатини текшнрнш.
2 Кавшарлаигап чоклар ташка k“ -j 
мондам кучдаи кечириб тскширила-
1
да (кавшар.ижмагал жойларда дар<-( 
лар бўлмаслиги керак). сўиг чоклнр 
гср м сти кли к ка (к а а ш а р л а н г а а
идишдан сув о.чмаслиги ксрак> нл 
мустаҳкамл и к ка (кавш арлаи гаи
жойидан бу ки .п аи дсталда дарз| 
бўл.маслигн керак) тскширилади-
Юмшоқ ва қаттиқ кавшарлар билан кавшарлашда хавфсизлик 
қоидалари ҳамла талабалар йўл қуядигак хатоларга онл маълумотлар 
29-ўқув-жштб чиқдриш ма!иғулотиникг охмрида бсрилган.


2 9 -V қу и 
-
и ш 
л
а б ч и к а р и 
h i 
м а ш ғ у л о т и
ҚДТТИҚ КАВШ АРЛЛР БИЛАН КАВТПЛРЛАШ
Машқлар:
1. Кавигарлашгатайёрланиш.
2. 
Дсталларии 
қдггиқ кавшар билан кгшшарлаш.

Download 9,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish