Буюмларини ишлаб чик. Ариш жи озлари



Download 22,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/154
Sana23.02.2022
Hajmi22,18 Mb.
#180484
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   154
Bog'liq
2 5379883022881393302

А л '

т
9 / f

Тасмаларни 
букиб ти­
кишга мул- 
жалланган 
мослама
12 -у ' 12
л®— ~

- 2
г А
В 
-
У рта
огирликли 
трикотаж 
материаллар 
200 мм энли 
гасмалар


М{ 
с
Ш
Тасмаларга 
ишлов бе- 
рувчи мос­
лама
i = --------- i g
г А
— 
я
Сумкалар 
учун тасма- 
лар
ЩШШ
С

_
А1Щ1г ! 
" 
/
;Тасмаларга 
ишлов бе­
ру вч и маши- 
налар
----------Щ
г
А 
-

я 
__
Аёллар кос- 
тюми. Аёл­
лар куйлаги. 
Вигил мате- 
риллар
 
1
4 
Q
143


жадвалпипг дивами
Кийим де-
талларини
бирлашти-
ришга мул-
жалланган
мослама
С==>--7gS>
- А -
Спорт 
кийимлари, 
куйлаклар. 
Устки ма- 
териллар. 
Енгил тири- 
котаж матс- 
риллар
Имитацион 
ишлар учун 
мослама

0 ^ = = >
7' 8 " г" А -1 
в
Спорт 
кийимлари, 
куйлаклар. 
Устки мате- 
риллар. Х/б 
материллари
Ц
ие
*

-Jmm
Матери-
аллар чап
тарафдан
узатилганда
деталларни
тикиш ма-
шиналари
---------- ;—э-___
А
- 8 -
Шим, урта 
ва отир мате- 
риллар
T i l
\
-•
144


жадвалнинг давоми
Матери- 
аллар унг
тарафдан 
с==..
узатилганда
деталларни
тикиш ма-
шиналари
Ишчи 
кийимлар, 
урта ва овир 
материллар
Ука ёки тасма куйиб тикишга мулжалланган тепкилар эса уст 
кийимларда борт четига ука куйиб тикишда ха мд а аёллар, болалар 
куйлакларига ва бошка буюмларга безак тасма куйиб тикишда ишла- 
тилади.
Буклагич тепкилар ич кийим, эркаклар, утил болалар куйлаклари- 
ни ва махсус кийимларнинг киркимларини букиб чоклаш ва бостириб 
чоклашда ички чок билан тикишга мулжалланган.
Кирки мл ар ни ички чок билан тикиш учун деталларни остки детал- 
нинг киркими устки деталь 
к и р к и м и д а н
чок кенглиги билан ишлов 
хдккини кенглигига тенг микдорда чикиб турадиган килиб тахлана- 
ди. Шундай тахланган материалларни буклагич тепкига киритилади, 
бунда остки деталнинг букилган киркими тепкининг чап учидан утиб, 
тепкининг тагига кириши керак.
Чокни бостириб тикишда тикилган деталь ёзиб юборилади-да, чок­
ни чап томонга букиб. буклагич тепки тагига жойланади. Ич кийим 
тикишда буклагич тепки чокнинг кенглиги 0,5-0,6 см булганда,махсус 
кийимлар тикишда эса чокнинг кенглиги 0,6-0,8 см булганда ишлати- 
лади.
Бурма х,осил киладиган тепкилар аёллар ва киз болалар куй- 
лакларини безашда ишлатилади.Тепки бикр килиб ишланган булиб, 
унинг киска килиб ишланган тагининг чап томонида горизонталь 
кесиги бор. Бундай тепкилар газламани бир текисда буриб, буюмни 
безашда ва остки каватни бирйула буриб, икки кават материални бир- 
бирига кушиб тикишда ишлатилиши мумкин.
145


Ш акллантирувчи йуналгиргичлар ипак ва ип газламалардан тики- 
ладиган деталлар ёки буюмлар киркимларини очик ёки ёпик букиб 
тикишга мулжалланган. Шакллантирувчи йуналтиргич машина плат- 
формасига махкамланади. Унинг чиганоксимон буклагичи газлама- 
нинг букилган зийини игна санчиладиган марказдан 1-1,5 мм чапрокка 
утказиб турадиган килиб тепкидан олдинга урнатилган. Ш аклланти­
рувчи йуналтиргични ишлатишда газлама киркимини буклагичнинг 
спирали ичига тулдириб киритилади-да, игна тагига йуналтирилади.
М агизлагич линейкалар кийим илгаклари ва т у н г а ухшаш дстал- 
ларнинг чстига магиз куйиб тикишда ишлатилади. Магизлагич ли­
нейка теики олдида машина платформасига махкамланади. Бир-бири 
устига жойлашган иккита спирали бор кронштейндан и борат устки 
ва остки спираллар орасидаги тиркишсимон уйикка буюм деталлари- 
нинг киркими киритилади.
Тикув машиналарида ишлатиладиган оддийгина мосламаларни 
куриб чшсиб, мосламаларни ишлаб чикишга ва жорий этишга махсус 
тикув машиналари ишлаб чикаришга нисбатан анча кам вакт кетади, 
деган хулосага келиш мумкин. Бундан ташкари, мосламаларни иш- 
латиш ёки ишлатмаслик холатига утказиш мумкинлиги оддий тикув 
машинасини махсус машина сифатида ишлатиш имконини беради.
Ушбу мосламалар ип газламадан эркаклар шими, махсус иш кий- 
имлари, аёллар куйлаги ва укувчилар мактаб кийимларини тикишга 
ихтисослашган корхоналарда кулланилганда яхши натижаларга эри- 
шиш мумкин. Илмий тадкикот институтларининг маълумотларига 
кура, бундай корхоналарда к^тчилик гехнологик жараёнлар тегишли 
мосламалар билан комплекс жихозланса, мехнат унумдорлиги 20-30 
фоизга ошади.
М
у н о з л р а
 
ъ
^
ч у н
САВОЛЛАР

Download 22,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish