Буюмларини ишлаб чик. Ариш жи озлари


Ииллаб чицаришда кийим деталларини елимлаб улашнинг цайси



Download 22,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/154
Sana23.02.2022
Hajmi22,18 Mb.
#180484
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   154
Bog'liq
2 5379883022881393302

1. Ииллаб чицаришда кийим деталларини елимлаб улашнинг цайси 
усулларидан фойдаланилади ?
2. Елимлаб улашнинг цирками очицусули цандай амалга оширила- 
ди?
3. Елимлаб енг тайёрлаш жараёнини тушунтиринг.
4. Кийим деталларини елмилабулашда цандай жщозлар ишлати- 
лади?
7.2-МАВЗУ. Кийим деталларини пайвандлаб улаш
Укув максади
Талабаларни тикувчилик кийимлари деталларини пайвандлаб 
улаш усуллари билан таништириш.
Асосий маълумотлар
Кимёвий технологиянинг ривожлана бориши мехнатни тежаш ва 
табиий материаллардан кура яхширок материаллар яратиш имкони- 
ни бермокда. Кийим тикишга мулжалланган, физик-кимёвий таркиби 
жихатидан хилма-хил газламаларнинг пайдо булиши кийим ишлаб 
чикариш билан боглик булган муайян муаммоларни юзага келтиради. 
Булардан бири мехнат ва ускуналар иш унумини пасайтирмай туриб, 
янги синтетик материаллардан кийим тайёрлаш муаммосидир. Бу му- 
аммони хал килишнинг янги илгор усулларидан бири кийим деталла- 
ри ва узслларини пайвандлаб улаш усулидир.
Термопластик материаллардан бичилган икки ёки бир неча детал- 
ни иссикдик ва босим таъсирида ёки босимсиз фахат иссиклик таъси- 
рида бир-бирига улаш жараёни пайвандлаш деб аталади.
Пайвандланган чок хеч кандай бетона модда аралаштирмай хосил 
килинади. Унинг елимлаб улашдан фарки хам ана шунда. Пайванд­
лаб тайёрланадиган кийимларга куйидагилар киради: плашлар, 
ёпингичлар, шунингдек. турли касбдаги ишчилар учун пешбанд енг- 
лик каби махсус кийимлар.
Ип билан тикиш урнида пайвандлаш ишлатилса, уланган жойлар 
сифатлирок чикади. Ёха, манжет, чунтак копхок каби деталларни иш- 
лашда баъзан чок хакини камрок чикариш хисобига газламадан, хатто,
2 2 5


иктисод килиб колиш хам мумкин. Пайвандланганда жараёнларни 
комплекс механизациялаштириш, айрим деталь ва узеллар тайёрлай- 
диган поток каторлари барпо этиш, булажак кийим деталларини па­
раллель ишлаш усулидан фойдаланиш мумкин булади. Бирор уску- 
нада деталларни пайвандлаш усули билан ишлашни айнан шундай 
ускунада слимлаб улаш усулига солиштирилса, елимлаб улаш учун 
30-60 с, пайвандлаш учун эса 2-3 с кетади. Ундан ташкари, пайванд­
ланганда елим хам, уни уланадиган деталларга суркаш жараёни хам 
керак булмай кол ад и.
Киздирилганда синтетик материалларнинг хусусиятлари кандай 
булиши уларни ташкил этган толаларни хосил килишда ишлатилган 
бошлангич махсулотларнинг физик-кимёвий тузилишига боглик. 
Пайвандлаш тартиби синтетик смолаларнинг ва улардан олинган 
толаларнинг кандай хароратда юмшаши ва суюкланишига караб 
белгиланади.
Тикувчиликда термопластик материаллардан буюмлар ишлаб чи- 
каришнинг асосий усулларидан бири пайвандлаш усулидир. Бундай 
термопластик материаллар хам, уларни пайвандлаш хам нихоятда хил- 
ма-хил. Булардан энг яхши урганиб чикилгани плёнка материалларни 
пайвандлашдир. Бунда плёнка материалнинг хусусияти, унинг кандай 
усул билан хосил килиниши, полимернинг юмшаш ва эриш харорати, 
пайвандлаш зонасида пишик чок хосил килиш учун зарур булган бо- 
сим, пайванд килинаётган плёнкаларни ёпишкок-чузилувчан холатга 
келгунча канча вакт киздириш кераклиги ва плёнканинг калинлиги 
каби омиллар пайванд чок хосил булишига таъсир этади. Термопла­
стик материалларнинг суюкланиш харорати яккол кузга ташлана- 
диган булмайди ва улар киздирилганда эластик холатдан ёпишкок- 
чузилувчан холатга аста-секин ута боради.
Элсктрда киздириб пайвандлаш усулида киздириладиган асбоблар 
факат иссиклик ташиш вазифасинигина эмас, балки пайвандланиш 
жойига босим бериш вазифасини хам бажаради. Пайвандланадиган 
сатхларга босим бериш учун купинча махсус роликлар. ленталар ёки 
плиталар ишлатилади.
Электрда киздириб пайвандлаш икки хил булади: кетма-кет пай­
вандлаш ва параллель пайвандлаш.
2 2 6


р
112-расм. Ролик ёрдамида электрда кизитиб пайвандлаш схемаси: 
1-газламани сурадиган в а босиб турадиган роликлар; 2-кцзитши асбоби; 
3-пайвапд кцлинадиган плёнка; 4-цизиган роликлари бор кучма каретка;
5-плёнка куйиладиган с ату.
Автомат булмаган ёки автомат универсал машиналарда электрда 
киздириб кетма-кет пайвандланади. Уларда киздирувчи элемент сифа- 
тида ролик -1, лента ёки кавшарлагич ишлатилади. Ролик -1 ёрдамида 
электрда киздириб пайвандлашнинг схемаси 112-расмда берилган. Бу 
расмдаги 

Download 22,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish