Буюк Дедактика



Download 3,7 Mb.
bet113/179
Sana05.07.2022
Hajmi3,7 Mb.
#740593
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   179
Bog'liq
Buyuk didaktika

САККИЗИНЧИ АСОС.


Нарсалар ҳамма вақт ўзаро боғлиқ бўлади. 34. Табиат ҳамма вақт нарсаларнинг биринчи иккинчиси билан боғлайди. Масалан, қуш боласини яратганда унинг бир аъзосини иккинчиси билан, бир суягини иккинчи суяги билан, нерв толасини бошқа нерв толаси би­лан - хуллас ҳамма органларини ўзаро боғлайди. Шунингдек дарахтнинг илдизидан тана ўсиб чиқади, танаси кўз чиқаради, кўзлардан шохлар, шохлардан янги новдалар, янги новдалардан куртак куртакдан — барг, гул ва мевалар, ниҳоят яна янги нов­далар чиқаради ва хоказо. Шохлари, новдалари, барг ва меваси қанча кўп бўлса хам бари бир уларнинг ҳаммаси ягона бир дарахтни ташкил этади. Шунингдек бино мустаҳкам бўлиши учун деворларни пойдеворга мувофиқ қилиб, шип ва томни деворларга мослаб қуриш, хуллас унинг ҳамма қисмларини бир-бирига боғлаш лозим, токи яхлит бир нарса - бир уй ҳосил бўлсин.
Бунга тақлид қилиш зарур. 35. Бундан шундай хулосалар келиб чиқади:
Бутун умр давомида ўрганиладиган илмлар бири иккинчисини тўлдариб, ягона энцикло­педия ҳосил қилсин, бу илмларнинг ҳаммаси умумий илдиздан чиқсин ва ҳар бири ўз ўрнида турсин.
П. Ўқитилаётган, илмларни етарли далиллар билан шундай асослаш керакки, шубҳа учун ҳам, унутиш учун ҳам мутлақо имконият қолмасин.
Чунки асослар бу бинони қимирлашдан, қулашдан сақлаб, уни мустаҳкамлаб турадиган мих, тўқа ва бандлардир.
Сабабларини тушунтириб ўқитишнинг боиси нимада? 36. Барча илмларни асосли ўқитиш бу ҳамма
нарсанинг
сабабларини тушунтириб қитиш демакдир, яъни бирор нарсанинг фақат қандай ҳосил бўлишини ўргатибгина қолмасдан, балки бу нарса нима учун бошқача бўлиши мумкин эмаслигини ҳам кўрсатиш демакдир. Чунки бирор нарсани билиш - бу нарсаларнинг зарурий боғланишларини англаш демак­дир. Масалан,...1
Демак биз ҳамма сўзларнинг ясалиши ва келиб чиқиш сабаб­ларини, барча ибораларнинг асосларини, санъатга доир барча қоидаларнинг моҳиятини ўқувчилар тез ва аниқ билиб олишларини истаймиз. Чунки фандаги теоремалар фикр ёки гипотезалар билан эмас, балки нарсаларнинг ўзини бевосита кўриш йўли билан исботланиши керак. Бунинг натижасида бола илмдан фақат қаноат ҳосил қилибгина қолмасдан, балки катта манфаат ҳам кўради, унинг пухта илм эгаллашига имкон яратилади; натижада боланинг кўзи очилади, у олган билимларидан янги-янги хулосалар чиқара оладиган бўлади.

Download 3,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish