Бухоро озик-овкат ва енгил саноат технологияси институти «озик-овкат махсулотлари технологияси» факультети «умумий химия» кафедраси


УГЛЕРОДНИНГ КИСЛОРОДЛИ БИРИКМАЛАРИ



Download 1,52 Mb.
bet28/56
Sana21.02.2022
Hajmi1,52 Mb.
#51080
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   56
Bog'liq
УМУМИЙ ВА АНОРГАНИК ХИМИЯ

УГЛЕРОДНИНГ КИСЛОРОДЛИ БИРИКМАЛАРИ
Углерод кислород билан икки хил: углерод (II) оксиди ва углерод (IY) оксидларини хосил килади.
Углерод (II) оксиди СО (ис гази) рангсиз, хидсиз, мазасиз газ. Хаводан бироз енгил (r = 1,25 г/л), сувда жуда оз эрийдиган, бугувчан хоссага эга модда.
Химиявий хоссаси жихатдан СО бефарк оксидлар каторига кириб, унда углерод +2 оксидланиш даражаси ва валентлиги 3 га тенг. Лабораторияда: HCOOH H2O + CO
H2C2O4 H2O + CO+ CO2 реакциялари ердамида олинади. Саноатда асосан углеродни чала ениши ва купчилик металл оксидларини кокс иштирокида кайтариш, сувни ва метанни конверсиялаш натижасида хосил булади:
С + 1/2O2 CO - H= -110 r;/моль
C + 3Fe2O3 2Fe3O4 + CO
Ис гази хаво кислороди иштирокида ёнади:
СО + 1/2О2 CO2 H = - 284 кж/моль
СО кучли кайтарувчилик хоссасига эга:
4СО + Fe3O4 3Fe + 4CO2
СО бефарк оксид булсада, юкори босимда ва температура таъсирида NaOH ва водород билан бирикади ва натрий формиат ва метил спиртини хосил килади:
СО + NaOH HCOONa
CO + 2H2 CH3OH
Шу сабабли органик моддалар синтезида асосий хом аше хисобланади. СО гази купчилик металлар билан Ni(CO)4 Fe(CO)5 каби карбонил комплексларини хосил килади. Бу хусусиятидан металларнинг учувчан бирикмалари ва тоза металлар олиш технологиясида фойдаланилади.
СО нинг бошка газсимон моддалар билан аралашмаси химия саноати учун жуда зарур хом аше ва енилги моддалар каторига киради: Кокс гази 35% H2, 20% CO, 15% CH4, 18% CO2; 11% N2; хаво гази 30% CO, 60% N2, 10% CO2; Сув гази 50% H2, 40% CO ва 10% бошка газлар (сув гази) аралашмасидан иборат.
Углерод (IY) оксиди СО2 рангсиз, мазасиз, хаводан огир (r = 1,977 г/л) енмайдиган, енишга ердам бермайдиган, бугувчи газ. 1 л сувда О0С да 1,7 л эрийди. Юкори босим ва паст температурада (tсуюкл. = -56,50С, tсубл. = -78,50С) каттик холга утади. Молекуляр кристалл панжарали "курук муз" деб номланадиган моддага айланади. Чизиксимон тузилишли r = 1,162 0А ва =0 кутбсиз молекула. СО2 "карбонат ангидрид" деб номланади. Чунки унинг сувда эришидан кучсиз карбонат кислота хосил булади. СО2 атмосферасида кислород атоми билан кучли бог хосил килувчи металлар ёнади (оксидланади):
2Mg + CO2 C + 2MgO.
СО2 фотосинтез ходисасида иштирок этувчи энг асосий модда булиб, усимликлар хаводан СО2 ни ва сувни узлаштириши натижасида О2, глюкоза ва полисахаридлар хосил килади:
СО2 + Н2О CH2O + O2
6nCH2O (-C6H10O5-)n + nH2O
Химиявий хоссаси жихатидан кислотали оксидларга хос барча хусусиятларни намоён килади. Асос (ишкор) ва асосли оксидлар билан реакцияга киришади. Айникса Ca(OH)2 билан реакцмясида СаСО3 (чукма) хосил булиши хаводаги СО2 микдорини аниклашда кулланилади. СО2 газидан озик-овкат махсулотларини саклашда инерт мухит хосил килишда, турли ичимликлар тайёрлашда фойдаланилади.
Углерод (IY) оксиди табиатда органик моддаларнинг оксидланиши, усимликлар ва хайвонларнинг чириши, нафас олиш, ёкилги ёкиш натижасида хосил булади. Лабораторияда мармартошга кислота таъсир эттириш йули билан олинади:
CaCO3 + HCI CaCI2 + H2O + CO2
Cаноатда углерод турт оксиди охактошни киздириш усули билан олинади:
CaCO3 CaO + CO2 (P = 5 атм.)



Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish