Бухоро озик-овкат ва енгил саноат технологияси институти «озик-овкат махсулотлари технологияси» факультети «умумий химия» кафедраси



Download 1,52 Mb.
bet27/56
Sana21.02.2022
Hajmi1,52 Mb.
#51080
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   56
Bog'liq
УМУМИЙ ВА АНОРГАНИК ХИМИЯ

УГЛЕРОДНИНГ ХИМИЯВИЙ ХОССАЛАРИ.
Углерод турли оксидланиш даражаларига (-4, -2, -1, 0, +2, +3, +4) эга булган бирикмаларни хосил килади. Уларни алохида куриб чикайлик.
Оддий шароитда углерод инерт модда булиб, киздирилганда хоссаси узгаради.
Металларнинг оксидлари билан кумир киздирилганда, углерод оксидланади ва кайтарувчи вазифасини бажаради. Металл соф холда олинади. Бу усул карботермия (углетермия) деб аталади. Бу усул билан Cr, Fe, Si, P элементларини олиш мумкин. Бунга
Fe2O3+ 3C 2Fe + 3CO
Юкори температурада углерод металлмаслар билан бирикади. Кислород таъсирида ёнади: С + О2 CO2 H = -399 кж/моль.
C + 2CI2 CCI4
C + S CS2
CCI4, CS2 ларда углерод +4 оксидланиш даражасига эга. Бу реакцияларда углерод кайтарувчилик хоссасини намоён этади.
C + 2H2 CH4
CH4 -да С­4 холида булиб, бу ерда оксидловчилик хоссасига эга.
Углерод кучли оксидловчилар таъсирида оксидланади:
С + HNO3 CO2 + NO2 + H2O
C + H2SO4(к) CO2 + SO2 + H2O
Карбидлар. Углерод купчилик металлар билан МехСу таркибли бирикмалар карбидларни хосил килади. Булардан р металларнинг карбидлари Be2C; AI4C3 метанидлар; S -ва d металларнинг карбидлари: Ag2C2; CaC2 ацетиленидлар дейилади. Метанидлар сув таъсирида гидролизланиб метан газини хосил килади:
AI4C3 + 12H2O 4AI(OH)3 + 3CH4
Ацетиленидлар сув таъсирида ацетилен газини хосил килади:
СaC2 + H2O Ca(OH)2 + C2H2
Булар тузилиши билан хам бир биридан фарк килади. Метанидларда углерод атомлари узаро богланмаган, яъни уларда углерод атомлари факат металл атомлари билан богланиб, С - С боглари йук. Ацетиленидларда - С С - боглари мавжуд:
(Al4C3)

Карбидларни олишда турли реакциялардан фойдаланилади:


CaO + C CaC2 + CO
ушбу усул билан юкори электр токи таъсирида электр печларда кальций карбид олинади.
Металлмаслар хам углерод билан бирикма (карбид) лар хосил килади.
Кремний карбиди SiC ва бор карбиди B4C3 да ковалент богланиш мавжуд. Бу бирикмалар жуда каттик, юкори суюкланиш температурасига эга булиб, химиявий жифатдан пассивдир. Кремний карбиди карборунд ярим утказгич хоссаси туфайли электрон техникада ва юкори температурада ишлайдиган ярим утказгичлар тайёрлашада кулланилади. Карбидларда углероднинг оксидланиш даражаси хар хил: -4, -3, -2, -1 булади. Энг оддий ковалент богли карбид сифатида метанни куриб чикиш мумкин.
Метан молекуласида углероднинг турттала ковалент боглари тенг кийматли булиб, фазода тетраэдрик холатда йуналган. Углерод атоми тетраэдр марказида, водород атомлари тетраэдрик чуккиларида жойлашган, углерод атоми орбиталлари sp3 гибридланган.



Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish