43 – расм. Кристалл панжара 1 та текислигининг схематик тасвири.
Ўрганиладиган ҳар қандай кристалл жисм тузилиши (панжара) бўғинларида муайян модда заррачаси, масалан, атом, ион, молекула ёки унинг маълум бўлаги, жуда расмда акс эттирилгандек, барча йўналишларда тартибли жойлашиши сабаб, hkl кристалл текислиги юзаларини пайдо қилади. Анна шундай кристалл текислиги юзалар оралиғини одатда dhkl билан белгиланади.
Кристалл панжара тушаётган рентген нурлари Вульф-Брэг қонунига бўйсунган ҳолда дифракцияланади. Бунинг математик ифодаси:
. Мазкур тенгламадан dhkl=nλ/2Sin0 келиб чиқади. Тенгламадаги dhkl – кристалл панжара текисликлари юзалари оралиғи, Е (ангстрем) да ўлчанади; λ – рентген нури тўлқин узунлиги; n – кристалл панжара текисликларидан қайтадиган нур тўлқин узунликлари (λ1λ2λ3) орасидаги фарқ, одатда, бутун сонларда ифодаланади.
Рентген дифракцияси усулини амалда қўллаш учун махсус рентген аппаратларидан ишлаб чиқилган. Улар ёрдамида, нафақат яхлит кристалллар, турли даражада ўзида кристалл фазани тутувчи – поликристалл моддалар ҳам ўрганилади. 44 – расмда амалда ишлатиладиган рентген аппаратини нг асосий схемаси кўрсатилган.
44 – расм. Рентген дифракцияси усули апппарати схемаси:
1 – рентген трубкаси; 2 – модда намунаси; 3,5 – коллиматор мосламалари; 4 – эталон кристалл панжара; 6 – таралган (дифракцияланган) рентген нурини қабул қилиш мосламаси (детектор); 7 – дифрактограмма ёзадиган мослама.
Турлича кристалл фазаларни ўзида тутувчи, яъни поликристалл модданинг рентген дифракция суратлари ҳар хил: дебаеграмма (узлуксиз ҳалқалар), Лауэграмма (диагонал, экватор ва бошқа йўналишларда жойлашган ҳар хил рефлекслар мажмуи) ва бошқа номлар билан аталади.
Таркибида турли хил кристалл фазаларни тутадиган моддалар, жумласига юқори молекулали бирикма (полимер) ларни ҳам киритиш мумкин. Уларнинг кўплаб турлари табиатда мавжуд. Шу билан бирга синтетик йўллар билан жуда кўп полимерлар олиниб ҳозир амалда улардан кенг фойдаланилмокда. Анна шундай полимерлар ва улардан тайёрланган пардасимон маъмулотлар, тола (ип) лар ҳаёт фаолиятимизда кўплаб учратганмиз, албатта. Кўп ҳолларда улар катта куч остида чўзилиб, ориентрланган (тортилган) ҳолатларда бўлади. Табиийки, анна шундай полимернинг кристаллик фазалари, мавжуд тузилмалари муайян йўналиш бўйича чўзилган бўлади. Уларни рентген дифракцияси усули билан тадқиқ қилинганда, ўзига хос дифрактограмма ҳосил бўладики, уларни «тестурограмма» деб аталади. Табиий пахта, зиғир поя ва кенаф, ва бошқа толалар, шунингдек, махсус ориетрланган полиэтилен (ПЭ), полипропилен (ПП) ва ҳоказо полимер тола (ёки пленка) ларига текструграммаларни айнан рентген дифракцияси усули билан олиб таҳлил қилинади ва тегишли илмий хулосаларга келинади.
Ниҳоят, рентген структура анализи амалиёти натижалари хусусида қуйидаги маълумотларни ҳам билиб қуйиш зарур. Жумладан, текшириладиган модда, жисм ёки тайёр махсулот (материал) тўри ҳамда илмий ечилиши керак бўлган вазифа моҳиятидан келиб чиққан ҳолда, у ёки бу турдаги рентген дифракция усулларидан фойдаланишга тўғри келади. Биргина мисол, ориентрланган полимер материалларни ўрганиш учун ионизацияли универсал рентген аппаратларидан фойдаланиб, улардаги текстура пайдо қиладиган майда кристалл тузилмалар катталиги, кристалл юза текисликлари оралиқ қиймати (dhkl), модда дифрактограммасига тегишли электроптик зичлик қиймати ва бошқа физик структуравий кўрсаткичлар аниқланиб, текширилаётган объект таркиб тузилмаси ҳар томонлама баҳоланади.
Яхлит кристалл тузилишига эга бўлган монокристалл масалан, олмосга ўхшаш нусхаларни рентген дифракцияси билан таҳлил ёки тадқиқ қилишда махсус мослама – гониометрлардан фойдаланилади. Уларнинг турлари ҳам хилма-хил (Вайсенберг, Зубер-Шиболд ва шунга ўхшашлар).
Рентген структура таҳлилини юқори даражадаги аниқлик билан амалга ошириш имконини яратувчи кўплаб замонавий рентген аппарат ва техник воситаларини ҳозирги пайтда Япония, АҚШ, Германия ва бошқа мамлакат фирмалари ишлаб чиқаришади. Уларнинг аксарияти автоматимк тизим, ЭҲМ ва ҳоказолар билан жиҳозланган. Шунинг учун ҳам кристалл тузилмалар, полкристалл модда ва материаллар ички тузилиши тўғрисида муҳим илмий маълумотларга ҳозир эга бўлинмоқда. Хусусан, мазкур соҳага оид чоп этилган жуда кўплаб илмий ахборот ва адабиётлар, ўтказилаётган илмий анжуматлар фикримиз далилидир. Турли хил илмий асбоб ва воситалар каби, ҳозирги замон рентген структура аппаратлари, худди шунингдек мукаммал ишланган электронограф ёки нейтронографлар ҳам анча юқори даражада баҳоланишини ҳам билиб қўйиш керак. Қанчалик илмий таҳлил ва тадқиқ асбоби мукаммал бўлса, шунча қимммат туради, бу кўпчиликка яхши аён.
Do'stlaringiz bilan baham: |