Бухгалтерия ҳисоби фани бўйича маъруза матни 3-мавзу



Download 270,26 Kb.
bet16/88
Sana25.02.2022
Hajmi270,26 Kb.
#287915
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   88
Bog'liq
Мавзу 3 (2)

Счётларнинг туркумланиши. Бухгалтерия ҳисоб ишларини яхшм йўлга қўйилиши ва хар хил счётлар хусусиятларини ўрганиш учун счётлар классификацияси зарур.
Счётларни иқтисодий мазмунига кўра бундай гурухлаш, уларда нималар, яъни кандай иқтисодий объект ва уни хар тамонлама изохлаш учун яна кайси счётлардан фойдаланиш мумкинлигини кўрсатади.
Иқтисодий мазмунига кўра счётлар қуйидагича гурухланади:
Доимий счётлар - ҳисобот даврининг охирида қолдиққа эга бўлган ва бухгалтерия балансида акс эттириладиган активлар, мажбуриятлар ва капитал счётларидир. Доимий счётлар актив, пассив, контр-актив ва контр-пассив счётларга бўлинади.
Актив счётларлар (А) - хўжалик активларини акс эттиришга мўлжалланган, иқтисодий ресурсларнинг ҳисобот даври бошидаги қолдиғини ва ҳисобот давридаги кўпайишини дебет томонида, камайишини эса кредит томонида акс эттирадиган счётлардир.
Пассив счётлар (П)- хўжаликнинг мажбуриятлари ва капиталини акс эттиришга мўлжалланган, ҳисобот даври бошидаги қолдиқни ва ҳисобот даври мобайнидаги мажбуриятларнинг ва капиталнинг кўпайишини кредит томонида, камайишини эса дебет томонида акс эттирадиган счётлардир.
Контр-актив счётлар (КА) - молиявий ҳисоботда кўрсатилган активнинг соф қийматини кўрсатиш учун қолдиғи у билан боғланган актив счётдаги қолдиқ суммасидан чегириб ташланадиган счётлардир.
Контр-пассив счётлар (КП)- молиявий ҳисботда кўрсатиладиган мажбуриятлар ёки капиталнинг соф қийматини кўрсатиш учун қолдиғи у билан боғланган пассив счётнинг қолдиқ суммасидан чегириб ташланадиган счётдир.
Транзит счётлар (Т) - молиявий натижалар тўғрисида ҳисоботда кўрсатиладиган, ҳисобот даври охирида ёпиладиган ва қолдиқ суммасига эга бўлмаган, бир ҳисобот даври давомида фойдаланиладиган даромадлар ва сарфлар счётларидир.
Балансдан ташқари счётлар (БТ) – корхонага тегишли бўлмаган, лекин вақтинчалик унинг ихтиёрида бўлган активлар, шартли ҳуқуқлар ва мажбуриятларнинг мавжудлиги ва харакати тўғрисидаги ахборотларни умумлаштириш учун тайинланган счётлардир. Ушбу счётлар бошқа счётлар билан боғланмайди ва корхонанинг молиявий ҳисоботларида акс эттирилмайди.
Бу счётларнинг балансдан ташқари деб номланишига сабаб, улар балансда кўрсатилмайди, чунки бу счётлардаги маблағлар корхонага тегишли эмас. Бу счётларни балансда кўрсатиш корхона мулкининг нотўғри холатини англатган бўлар эди.
Балансдан ташқари счётлар уч хонали рақамлар орқали ифодаланади ва уларга иккиёқлама ёзув усули қўлланилмайди. Актив балансдан ташкари счётларда ўкупайиш фақат дебет томонга, камайиш эса кредит томонга ёзилади. Пассив счётларда эса бунинг акси бўлади.

Download 270,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish