Бухгалтерия хисоби


Хисоб рақам бўйича қолдиқ



Download 0,58 Mb.
bet23/63
Sana09.03.2022
Hajmi0,58 Mb.
#487486
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   63
Bog'liq
Бухгалтерия китоби

Хисоб рақам бўйича қолдиқ -
Вазифа №3
Хисоб рақамдан “Чимён улгуржи махсулотлари” хусусий корхонасига хом ашё ва материаллар учун ўтказиб берилган пул учун тўлов топшириқномасини тўлдиринг. Қўшимча маълумотлар юқоридаги банк вқпскасида берилган.






















ПЛАТЕЖНОЕ ПОРУЧЕНИЕ №











ДАТА

















Наименование
плательщика


ДЕБЕТ






















счет плательщика


ИНН


























Наименование банка
плательщика


Код банка
плательщика


СУММА











Наименование
получатель


КРЕДИТ






















счет получателя


ИНН


Наименование банка
получателя


Код банка
получателя


Сумма
прописью
































Детали
платежа








Руководитель



Мамасиддиков А.

МП




Главный бухгалтер



Обидов Мамасиддик М.













































БАНК

Проверен

Одобрен

Проведено
банком



































    1. Валюта счётидаги операцияларин хисобга олиш тартиби

Валюта операцияларининг бухгалтерия хисобини юритиш 22-сонли БХМС «Чет эл валютасида ифодаланган активлар ва мажбуриятларнинг хисоби» (УэР АВ томонидан 21.05.2004 йилда 1364-сон билан руйхатдан Утказилган) ва «Чет эл валютасидаги операцияларнинг бухгалтерия хисоби, статистика ва бошка хисоботларда акс эттириш тартиби тўғрисида»ги низом (УзР АВ томонидан 17.09.2604 йилда 1411-сон билан руйхатдан утказилган) билан тартибга солинади.
Ушбу Низомга мувофик корхоналар хар ойда баланснинг валюта моддаларини кайта бахолашлари лозим, хусусан:

  • Кассадаги, банкдаги депозит ва ссуда счётларидаги валюта маблаглари, шу жумладан аккредитивлар;

  • чет эл валютасидаги пул хужжатларини;

  • чет эл валютасида ифодаланган қиска муддатли ва узок муддатли қимматли коғозларни;

  • чет эл валютасида ифодаланган дебиторлик ва кредиторлик қарзлари, кредитлар ва заёмларни.

Куйидагилар кайта хисобланмайди:

  • корхона томонидан чет эл валютаси хисобига харид қилишган мол-мулк (асосий восита номоддай активлар, товар-моддий бойликлар, инвентарь ва хўжалик жихозлари);

  • хўжалик юритувчи субъект, шу жумладан хорижий инвестициялар иштирокидаги корхона устав капитали (фонди)нинг хажмлари ва унинг иштирокчиларя (таъсисчнлари) улушларннинг иисбати.

Кайта бахолаш Узбекистон Республикаси Марказай банкининг курси бўйича хисобот ойининг охирги санасида валюта счётидан кўчирмалар асосида, фарқни молиявий фаолият натижаларига киритиш билан амалга оширилади.
Хўжалик юритувчи субъектлар хар ойда баланснинг валюта моддаларини хисобот ойининг охирги санасн холатига кўра Марказий банк курси бўйича кайта бахолайди.
Баланснинг валюта моддаларини хар ой кайта бахолаш натижасида вужудга келадиган ва илгари тўпланган мусбат ва манфий курс фарклари корхонанинг ихтиёрига кура бухгалтерия хисобида акс эттирилади.
Валюта бўйича курс фаркларининг хисобига оид шартли мисоллар 1-мисол. Товарларни сотиб олиш 20 000 АКШ долларлик товар МБ курси буйича кирим килинган. Божхона юк декларациясини (БЮД) тўлдириш санасидаги курс 1 АКШ доллар учун 1 200 сумни ташкил этган. Товарни кирим килиш (20 000 х 1 200 = 24 000 минг сум) куйидаги ёзув билан акс эттирилади:
Д-т 2910-«Омбордаги товарлар» - 24 000 минг сум.
К-т 6010-«Мол етказиб берувчилар ва пудратчиларга тўланадиган счётлар» - 24 000 минг сум.
Ой якунига қараб сумга нисбатан долларнинг курси 1 250 сумгача кутарилди. Курс фарки (1 250 - 1 200) х 20 000 = 1 000 минг сумни ташкил этади.
Операция куйидаги ёзувлар билан акс эттирилади:
Д-т 9620-«Валюталар курслари фаркидан зарарлар» - 1 000 минг сум.
К-т 6010-«Мол етказиб берувчилар ва пудратчиларга тўланадиган счётлар» - 1 000 минг сум.
Товар хақини тўлашда тўлов кунига курс 1 270 сумни ташкил этди, курс фарки (1 270 - 1 250) х 20 000 = 400 минг сўм.
Операция куйидаги ёзувлар билан акс эттирилади:
Д-т 6010-«Мол етказиб берувчилар ва пудратчиларга туланадиган счётлар» - 25 000 минг су м.
Д-т 9620-«Валюталар курслари фаркидан зарарлар» - 400 минг сум.
К-т 5210-«Мамлакат ичидаги валюта счётлари» - 25 400 минг сум.
2- м и с о л. Товарларни сотиш
МБ 1 доллар учун 1 230 сум курси бўйича 2 000 долларлик, яъни 2 000 х 1 230 = 2 460 минг сумлик товар ортиб жўнатилган.
Товар ортиб жунатилиши куйидаги ўтказма билан акс эттирилади:
Д-т 4010-«Харидордан ва буюртмачилардан олинадиган счётлар» - 2 460 минг сум.
К-т 9020-«Товарларни сотишдан даромадлар» - 2 460 минг сум.
Ойнинг охирида курс 1 доллар учун 1 250 сумгача ошди.:
(1 250-1 230) х 2 000 = 40 минг сум.
Операция куйидаги ёзувлар билан акс эттирилади:
Д-т 4010-«Харидордан ва буюртмачилардан олинадиган счётлар» - 40 минг сум.
К-т 9540-«Валюталар курслари фаркидан даромадлар» - 40 минг сум.;
Харидордан пул келиб тушган пайтда МБ курси 1 доллар учун 1 270 сумни ташкил этган:
(1 270-1 250) х 2 000 =40 минг сум.
Операция куйидаги ёзувлар билан акс эттирилади:
Д-т 5210-«Мамлакат ичидаги валюта счётлари» - 2 540 минг сум.
К-т 4010-«Харидордан ва буюртмачилардан олинадиган счётлар» - 2 500 минг сум.
К-т 9540-« Валюталар курслари фаркидан даромадлар» - 40 минг сум,

  1. - м и с о л. Валюта счётини кайта бахолаш.

Ойнинг бошида валюта счётида 1 500 доллар бўлган, доллар курси 1 270 сумни ташкил этган. Ой давомида валюта счётида бирорта хам операция амалга оширилмаган. Ойнинг охирига караб доллар курси 1 275 сумгача ошди. Курс фарки
1 500 х (1 275 - 1 270) = 7 500 сум. Операция куйидаги ўтказма билан акс эттирилади:
Д-т 5210-«Мамлакат ичидаги валюта счётлари» - 7 500 сум.
К-т 9540-«Валюталар курслари фаркидан даромадлар» - 7 500 сум.

  1. мисол. Устав капиталами шакллантиришда курс фаркрни акс эттирим тартиби:

Кўшма корхонанинг таъсис хужжатлари ва 150 000 АКДШ доллари суммасидаги устав капитали рўйхатга олинган, доллар курси 1 230 сумни ташкил этган:
150 000 х 1 230 = 184 500 минг сум.
Д-т 4610-«Устав капиталига таъсисчиларнинг улушлари буйича карзи» - 184 500 минг сум.
К-т 8330-«Пай ва улушлар» - 184 500 минг сум;

  • амалда 150 000 доллар киритилди, доллар курси 1 250 су мни ташкил этган.:

150 000 х 1 250 = 187 750 минг сум.
Д-т 5210-«Мамлакат ичидаги валюта счётлари» - 187 750 минг сум.
К-т 4610-«Устав капиталига таъсисчиларнинг улушлари буйича карзи» - 184 500 минг сум,
К-т 8420-«Устав капиталини шакллантиришдаги курс фарки» - 3 000 минг сум.
Корхона устав капитали (фонди)ни шакллантиришда таъсис хужжатларни руйхатга олиш санаси холатига Марказий банк белгилаган курслар ва устав капитали (фонди)га амалда маблаглар киритилган сана холати орасидаги курс фарклари бухгалтерия ва статистика хисобида 8420-«Устав капиталини шакллантиришдаги курс фарки» хисобварағига кўшилган капитал сифатида акс эттирилади.
Вазифа № 4
Валюта счёти бўйича.
1 Холат. Валюта счётини кайта бахолашга доир.
а) Корхонанинг валюта счетида 01.12.11 йилда 6500 доллар - 10140000 сум бор. 31.12.11 йилда валюта счётидаги пул маблаглари (6500доллар) кайта бахоланди. Марказий Банк курен буйича 31.12.09 йил га 1 доллар- 1570 сумни ташкил этди.
б) Корхонанинг валота счетида 01.12.11 йилда 4500 долл. - 6840000 сум бор. 31.12.11 йилда валюта счётидаги пул маблаглар» (4500 доллар) кайта бахоланди Марказий Банк курси буйича 31.12.11 йилга 1 доллар-1515 сумни ташкил этди.

  1. Халат. Товарларни сотиш.

  1. Товар харидорга етказилди - 12000 долл., курс 1160 сум.

  1. Курс 1175 сум

  1. Харидордан карзнинг колган кисми олинди. Пул олинган кунга курс - 1200 сумни ташкил этди.


7 ДАРС.

Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish