Бошланғич профессионал таълимнинг



Download 1,53 Mb.
bet82/110
Sana20.03.2022
Hajmi1,53 Mb.
#503883
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   110
Bog'liq
3.53.06.06-Токарь

Ўқитишни ташкилий шакли

Н – Назарий таълим;
А – Амалий таълим;
НА – Назарий ва амалий таълим биргаликда ташкил этилади;
МХ – Махсус хонада ўтказиладиган машғулот.

Дастурга қўйилган талаб

Мажбурий

Ўқитиш тили

Гуруҳда белгиланган ўқитиш тили асосида

Баҳолаш тартиби

Баҳолаш бўйича амалдаги тартиб асосида

Ўқувчиларнинг билим ва кўникмаларини баҳолаш

Ёзма, оғзаки, савол-жавоб, тест, амалий топшириқ

2. Ўқув дастури мазмуни






Мавзунинг номи


Мавзунинг қисқача мазмуни

Жами

Ўқитишни ташкилий шакли

Мустақил таълим


1.

Токар – растовкаловчи ишлари асосларига кириш

Токар – растовкаловчи ишлари машинасозликда кенг қўлланилади. Йўнувчи ускуналар сиртдан қиринди тушади.

4

Н.МХ

2


2.

Техника хавфсизлиги;
Меҳнат муҳофазаси

Инсоннинг ишлаб чиқаришдаги мехнат фаолияти даврида юзага келадиган хавфли факторлар уларнинг келиб чиқиш сабаблари ва бартараф этиш йўллари

4

А

2


3.

Токарлик - винт қирқиш станоги ва асосий қисмларини тузилиши

Бикир қутисимон шаклдаги станина тобланган силлиқ йўналтиргичлар билан бирга кетинги ва олдинги тумбаларга ишлав бериш

8


Н.МХ

3


4.

Технологик жараёнлар



Ишлаб чиқариш жараёнининг бир қисми бўлиб ишлаб чиқариладиган буюмнинг ўлчамларини шаклини ва хоссаларини маълум тартибда ўзгартиришга қаратилган харакатларни ўз ичига олади

12


Н

5


5.

Кесиш режимларини аниқлаш

Кесиш режимларига кесиш чукурлиги суриш ва кесиш тезлиги киради

12

Н

6



6.

Винтли токарлик ускунасининг асосий бирликлари ва механизмлари тахлил қилиш

Токарлик – винт қирқиш станокларида диаметри 5 дан 4000 мм гача жуда майда, ўртача ва йирик айланувчи деталларга ишлов берилади. Токарлик – винт қирқиш станогида совутиш станцияси бор.

10

Н.

4



7.

Станокни созлаш ва мослаш

Ишларни бажариш ва ишлов беришнинг талаб этилаган аниқлигини таъминлаш учун станак созланади ва мосланади

8

А

3

8.

Ташқи цилиндрсимон сиртларга ишлов бериш

Ташқи цилиндрсимон сиртларга ишлов беришда қаттиқ қотишмалардан тайёрланган пластиналар кавшарланган ўтувчи кескичлар ишлатилади.

10

А.МХ

4

9.

Кескичларнинг геометрик параметрларини танлаш

Кескичларнинг геометрик параметрларини танлаш, ишлов беришда қаттиқ қотишмалардан тайёрланган пластиналар кавшарланган ўтувчи кескичлар ишлатилади.

10

Н

4


10.

Торец сиртларга ишлов бериш

Торец сиртларига ишлов бериш учун тилувчи кескичлар кўлланилади ва уларга кўндаланг суриш харакати берилади

16

А.МХ

6


11.

Ариқчаларга ишлов бериш

Тор ариқчалар ариқча очиш кескичлари билан ишланади бунда кескичларда кесувчи қирраларнинг шакли ариқчаларнинг шаклига мос келади

14

Н.

4


12.

Ариқчаларни йўниш ва деталларни кесиб тушуриш

Тор ариқчалар ариқча очиш кескичлари билан ишланади бунда кескичларда кесувчи қирраларнинг шакли ариқчаларнинг шаклига мос келади

16

А


4



13.

Конуссимон сиртларга ишлов бериш

Конуссимон сиртларга ишлов беришда учидаги бурчак унча кичикроқ кескични қўлга бир вақтнинг ўзида бўйлама ва кўндаланг суриш мумкин. Бу усулда ишлов берилганда шаклдор сиртнинг контури унчалик аниқ чиқмайди. Бу камчилик дастрли бошқариладиган токарлик станокларида бартараф этилган.

16

А.МХ

4

14.

Шаклдор сиртларга ишлов бериш

Шаклдор сиртларга ишлов беришда учидаги бурчак унча кичикроқ кескични қўлга бир вақтнинг ўзида бўйлама ва кўндаланг суриш мумкин. Бу усулда ишлов берилганда шаклдор сиртнинг контури унчалик аниқ чиқмайди. Бу камчилик дастрли бошқариладиган токарлик станокларида бартараф этилган.

14


Н.

3


15.

Тешикларга ишлов бериш

Деталарга токарлик станоклардида ишлов беришда марказий тешиклар яхлит ашёни пармалаб хосил қилинади.

6

А.МХ

2






Download 1,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish