Вақф ерларига
диний муассасаларга, масжид, мадраса, қабристон,
хонақоларга қарашли ер-мулклар кирган. Бу мулклар диний муассасаларга
хон, амалдорлар ва айрим шахслар томонидан вақф қилиб берилган. Бундай
ерлардан келган даромад диний муассасалар эҳтиёжи учун сарф этилган.
Маълумотларга кўра, (А. Болтаев) XIX аср ўрталарида хонликдаги вақф
мулкининг умумий ҳажми 170-175 минг танобни ташкил этган.
Хива хонлигидаги кам ерли ва умуман ерсиз, от-уловсиз деҳқонлар
кўпчиликни ташкил этган бўлиб, улар давлат, мулк ҳамда вақф ерларида
ижарага ишлаганлар. Ижарадорлар ижарага олган ер миқдорига қараб
давлатга солиқ тўлаганлар. Улар кимнинг ерида хизмат қилишларига қараб
беватан, коранда ва вақфкор деган қатламларга бўлинган. Давлат ерларини
ижарага олган ерсиз ва камқувват деҳқонлар беватанлар, мулк ерларидаги
ижаракорлар коранда, вақф ерлари ижаракорлари эса вақфкор деб аталган.
Деҳқончилик ва чорвачилик Хива хонлиги иқтисодий ҳаётининг
асосларидан ҳисобланган. Деҳқончиликда Амударё қуйи оқимидан олинган
кўплаб каналлар ва ариқлар муҳим ўрин эгаллаган. Таъкидлаш лозимки, Хива
хонлигида сув манбаларининг етарли бўлишига қарамасдан, деҳқончилик
тараққиёти қўшни Бухоро хонлигидагидек юксак даражада ривож топмаган
эди.
Хонликда донли экинлардан буғдой етиштириш нисбатан кенг
ривожланган бўлиб, буғдой Питнакдан Шоҳаббозгача бўлган ҳудудларда
айниқса кўп эқилган. Суғориладиган ерларга буғдойнинг саранчи нави кўп
етиштирилган. Буғдой йиғиб олинган далаларга қовун, тарвуз, мош жўхори
каби экинлар экилган.
Пахта етиштириш асосан Гурлан, Янги Урганч, Хива, Хонқа,
Шоҳаббозда ривожланган. Пахта чигитидан ёғ олиниб, толаси маҳаллий
ҳунармандлар эҳтиёжи ва ташқи бозорга чиқарилган. Сув кўп талаб
қилмайдиган (Ҳазорасп, Қўнғирот, Тошҳовуз, Илонли, Ғазоват, Манғит ва
Гурлан) кунжут, нўхат, мош, арпа ва бошқа экинлар экилган. Сабзовот –
полиз экинлари кўплаб етиштирилган. Хоразм қовунлари қўшни ҳудудларда
ҳам машҳур бўлган. Боғдорчилик ҳам анча тараққий этган. Аммо, ипакчилик
кам миқдорда ривожланган.
Хонликнинг ўтроқ деҳқончилик туманларида чорвачилик яхши ривож
топмаган. Воҳаларида йирик ҳайвонлар деҳқончиликда (ер ҳайдаш, ҳосилни
янчиш, сув чиқариш ва бошқ.) фойдаланиш, гўшт ва сут маҳсулоти учунгина
боқилган. Хонлик аҳолисинг гўштга бўлган талабини кўчманчи туркман ва
348
қозоқ қабилалари қондирганлар. Кўчманчилар қўй, йилқи, туя етиштириб
аҳолининг гўшт, сут, тери, жун билан тўла таъминлаб турган.
Do'stlaringiz bilan baham: |