Болалар ва усмирлар физиологияси ва гигиенаси


Одамни олий нерв фаолиятини узига хос хусусиятлари



Download 12,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/301
Sana18.12.2022
Hajmi12,5 Mb.
#890821
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   301
Bog'liq
Bolalar va o\'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi B Sodiqov va b

4.5. Одамни олий нерв фаолиятини узига хос хусусиятлари
Одам зайвонлардан ф арзл и улароз табиатнинг ф аза т биологик 
эмас, балки иж тим оий мазсули зам, ш унинг учун унинг оддий нерв 
фаолияти узига хос булган хусусиятларга эга. Олий нерв фаолиятидаги 
одам ва зайвонлар учун умумий булган нарса — конкрет сигналларни 
анализ ва синтез зилиниш идир.
Нут
1
$
Одам ва зай вон лар учун тахминан бир хил булган таш зи ва ички 
таъсирларни (ёруглик, товуш, механик таъсирлар, босим ва бошзалар)
www.ziyouz.com kutubxonasi


И.П.Павлов 
биринчи сигналлар тизими 
деб атаган. Ф азат инсонда 
бу сигналларни н у тз орзали зам иф одалаш мумкин булганлиги учун 
И.П. Павлов н утзн и сигналларнинг сигнали ёки
иккинчи сигнал
тизими 
деб атаган. Н утз умумлаш ган тасн и ф га эга булиб, мавзум 
муш озада зилиш им кониятини беради.
Н у т з т у ф а й л и и н с о н д а 20 т а г а ч а ю з о р и т а р т и б л и ш а р тл и
реф лексларни зо с и л зилса булади. Н у тзн и иф одалаш да зар ак ат, 
имо — иш оралар м узим азам иятга эга. А йнан шу нарса нутзни пайдо 
булишини тезлаш тирган. Н у тз бу сузлар йигиндиси эмас, балки 
маълум бир м аънони англатган товушлар, ёзувлар ва заракатл ар д и р^
Н утзнинг ш акллари за м бир неча хилга аж ратилади . 
Нутцни
акустик шакли.
С узларни овоз ёрдамида иф одаланиш и. О воз н у тз 
учун энг м узим тар к и б и й э л ем е н тл а р д ан б и р и д и р . Э ш и тган д а 
хотирада ^фтача за р бир сузнинг 
10
мс дан трсталиб утиш и сузнинг 
маъносини туш униш га ёрдам беради. 
Нупщни кинестезик шакли
овоз 
чизараётган пайтда огиз, 
ти л , ж а г , 
лаб аппаратларининг заракати д а 
нам оён булади. О воз ч и зар м а сд а н за м уш бу а ъ зо л ар ёрдам и да 
гапириш мумкин. Бу аъзолар да одам зи й и н бир масалани ечаётган 
п а й т д а б и о т о к л а р к у ч а й г а н л и а н и з л а н г а н . С о з о в о д а м л а р
гапираётганда лаблардан кура зулда би оэлектри к ф аоллик о р ти з 
булади. 
Нупщни оптик шакли.
Н утзни н а ф а за т эш итиб эмас, балки 
к^фиб зам туш иниш мумкин, бу ёзи лган н у тз ёки ун инг оптик 
шакли дир.
Н утз индивидуал за ё т ва ж ам и ят ри вож лан ган и сайин бойиб 
б оради. Ж а м и я т д а н т а ш за р и н у тз р и в о ж л а н м а й д и . И ж ти м о и й
ж а м и я т д а н у т з б ир н еча ф у н к ц и я л а р н и б а ж а р а д и . 
М уло цо т
функцияси.
Н утз икки ва ундан о р ти з одамлар уртасида м улозот 
ва зи ф а си н и утайди. Ёзма н у тз о р зал и м улозот турли авлодлар 
у ртаси д а за м воси тач и булиб х и зм ат зи л ади . Оддий товуш лар 
ёрдамида мулозотда булувчи зайвонлар зам бор. 
Нуткнинг маъно
функцияси.
Хар бир нутз маълум бир маънони сузлаётган субъектдан 
эшитаётган субъектга узатади. Натижада турли хулосалар, заракатлар 
пайдо булади. Суз орзали элементар сезиш дан мавзум муш озадага 
угиш тезлаш ади
. ^ у т ц н и н г боищариш функцияси.
Н утз туфайли юрак, 
Зон т о м и р л а р и , б у й р а к , м одда а л м а ш и н у в л а р н и н г у зг а р и ш и
лаборатория ш ароитида анизланган.
Н утз тарихан киш иларнинг бир —бири билан алозаси туф айли 
Зосил булган. Ж ам о аси з н утз булиши мумкин эмас. Ж ам иятдан 
аж ралган киш иларда нутз ривож ланм айди. Ёшлигида бури, шер, 
йулбарс ва б о ш за зайвонлар томонидан олиб зочилган ва зайвонлар 
билан золган болалар усиб —улгайиб, одамлар жамоасига зушилгандан 
кейин зам сузлаш а олмаганлар. У зоз муддат давомида ёлгиз золган
www.ziyouz.com kutubxonasi


киш илар за м сузлашиш зобилиятини аста —аста йузотиш ади. Кар 
булиб тугилган болалар гапира олмайдилар. Чунки сузлашиш учун 
н утзни эш итиш ва мулозазалар булиш и зарур.
Н у т з с и гн а л си ф ати да болада 3 — 
6
ойлик даврй дан а л о зи д а
айтилган сузларни тушуниш ва гапириш к^финишида ш акллантира 
бошлайди. 
1
ёшли бола бир занча гапларни тузиб, сузбатлаш а олади. 
Болалар ва усм ирларда н утзн и н г ривож ланиш и атроф — м узитга, 
оиладаги муомалаларга, узитиш ж араён и га ва бош заларга боглиз.

Download 12,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish