Bolalar kasalliklari propedevtikasi


Emizikli  onalarning  bir  kunda  iste’mol  qilishi  kerak  bo‘lgan  ozuqa



Download 5,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet298/343
Sana31.12.2021
Hajmi5,81 Mb.
#258509
1   ...   294   295   296   297   298   299   300   301   ...   343
Bog'liq
bolalar kasalliklari propedevtikasi 2

Emizikli  onalarning  bir  kunda  iste’mol  qilishi  kerak  bo‘lgan  ozuqa 
maxsulotlari.Tablitsa 8 
 
Maxsulotlar gurux-lari  
  
  
Bir porsiyasiga to‗g‗ri keladi  
  
  
  
Taklif 
kilinayotgan 
eng 
minimal 
porsiyalar soni  
1  
2  
3  
4  


 
304 
Oqsilli maxsulot  
Mushaklar, suyaklar,  
qon va nerv tolalari  
uchun oqsil, temir,  
rux. V guruxi vita-  
minlar manbai.  
O‗simlik  oqsili  bi-lan 
kletchatka  tushib,  u 
obstipatsiyani 
ol-dini 
oladi  
Hayvon oqsili  
30 g qaynatib  
pishirilgan  
hayvon yoki par-  
randa go‗shti 30 g  
yoki 1/3 stakan  
balik1  tuxum  2 
sosiska2 
bo‗lak 
go‗sht qonservasi  
O‗simlik oqsili  
1/2 stakan pishi-  
rilgan nuxat, lo-  
viya  30  g  1/4  sta-kan 
yeryongoq, kunga  
boqar yoki kovoq  
urugi (pistasi) 2  
osh qoshiq (ZOg)  
yer yong‗oq yog‗i  
  
Juda bo‗lmasa  
xar kuni bir  
porsiya o‗simlik  
oqsili  
  
  
  
  
  
  
Sut maxsulotlari  
Suyaklar,  tishlar  mus-
taxkamligini,  mushak 
va  nervlar  ishini,  qon 
ivishni 
mu‘tad-
dillashtirish 
uchun 
kerak  bo‗lgan  oqsil  va 
kalsiy manbai 
240 g sut yoki  
yogo‗rta  1,5  sta-
kan  sutli  osh  45  g 
yoki  1/3  stakan 
kirilgan 
pish-
loq1,5-2 bo‗lak  
yumshatilga
n pishloq  
4 osh qoshiq (20g)  
kuruk  pishloq  (par-
mezan),  2  st  so‗zma 
1st  sutli  krem  yoki 
puding1,5 
st 
sutli 
yoki 
shirobchali 
mo‗z-  
qaymoq 
(morojennoe)  
  
  
  
  
  
z  
  
 
Non maxsulotlari,  
bo‗tqalar, don maxsu  
lotlari  nerv  tola-lariga 
nergiya 
va 
ularni 
mustaxkam-lash uchun 
(Ulevod-lar 
va 

gurux 
vita-minlarini 
son 
uchun 
temir 
manbalar  Shu  jumla-
dan  don  maxsulotlari 
bilan  to‗shadigan  klet-
chatka 
qabziyatni 
oldini oladi. 
1  bo‗lak  non  1 
bo‗lochka 
1/2 
izyum 
bilan 
pishiril-gan qo‗lcha 
non 

kichkina 
mayiz-li  obi  non 
3/4  stakan  kuruk 
xlo-pyalar  1/2  st. 
bo‗tqa  
  
  
 
1/2 st guru ch  
1/2 stakan lapsha  
yoki spagetti  
blinchik yoki vaflya  
1 pishirilgan bu- 
lochka  8  o‗rtacha 
krekerlar 

st 
makkajuxori 
pu-
fakchalari  
  
Eng kamida sut-  
kada  don  maxsulot-
laridan  pishiril-gan  4 
porsiya taom  
 
1  
2  
3  
4  
G vitaminiga boy  
meva va sabzavotlar  
Kasalliklarni  oldi-  ni 
olish, sog‗ayish,  
temirni 
o‗zlashti-rish 
va  x.k.  uchun  lo-zim 
bo‗lgan  vit  S  manbai. 
Kabziyatni oldini olish 
uchun 
kletchatka 
manbai hamdir  
180 ml apelsin  
yoki greypfro‗t  
sharbati  
1 apelsin  
1/2 greypfro‗t  
  
  
  
  
  
2 mandarin  
1/2 stakan pishi-  
rilgan yoki pish-  
magan karam  
1/2 st. gul karam  
1/2 st. shirin ka-  
lampir yoki tomat  
pyuoresi  
  
  
  
  
  
  
  
  
1  
  
  
  


 
305 
Vitamin A ga boy  
meva va sabzavotlar  
  
  
  
  
  
  
3 dona pishgan  
abrikos yoki 1/4  
stakan  bargak  1/4 
katalup kovuni  
1/4  mango  1  o‗r-
tacha  kattalik-dagi 
yoki 
1/2 
st. 
kesilgan sabzi  
1\2 stakan pishi-  
rilgan no‗xat  
1/2 stakan pishi-  
rilgan kovoq  
1/2 pishirilgan  
kartoshka  
  
  
  
  
  
  
  
 1  
  
  
Boshqa 
meva 
va 
sabza-  
votlar  
  
  
  
  
180 mg meva shar-
bati  (ilgari  ko‗r-
satilmagan bo‗lsa)  
1 dona o‗rtacha  
kattalikdagi yoki  
1/2 stakan olma,  
banan, shaftoli,  
noq,  pomidor  1/2 
stakan  olcha  yoki 
o‗zum  1/2  stakan 
ananas yoki tarvo‗z  
1/2 stakan kuru k  
meva (abrikos-  
dan tashqari) 
1/2 stakan kesib  
maydalangan sab-  
zavotlar (lavlagi.  
ko‗k nuxat, seldri.  
makka, baklajon,  
piyoz,  kartoshka)  1 
stakan salat  
 
 
 
 
 
 
 3  
To‗yinmagan yog‗lar  
  
  
  
  
1/2  dona  o‗rtacha 
kattalikda 1 choy  
qoshiq margarin  
(5 g) 1 choy qoshiq  
mayonez  
1  choy  qoshiq  o‗sim-
lik  moyi,  2  choy 
qoshiq  uchun  ara-
lashma 10 ml  
  
  
  
 
 3  
  
  
  
 
Eslatma: Kerak bo‗lsa kundalik porsiyalar sonini orttirish mumkin. 
Emizikli  onalarning  to‗la  qonli  ovqatlanishini  ona  va  bola  uchun  ularni 
so‗rab  istemol  qiladigan  tarkibida  yetarli  ozuqa  ingredientlarni  tutuvchi 
mahsulotlaridan tanlab olib tuzish ko‗proq hollarda tavsiya etiladi. 
Hamma hollarda quyidagi tartiblarga rioya kilgan ma‘qo‗lroq. 
A. Kunda eng kamida 3 marta ovqatlanish 
B. Xar doim bolani emizayotganda sut yoki sharbatlarni iste‘mol qilish.  
V.Xar bir ovqatlanishda eng kamida 1 porsiya sutli maxsulotlar va quyidagi 
maxsulotlardan 2 porsiyadan istemol qilgan ma‘qul: 
1. Oqsilli mahsulotlar. 
2. Non, bo‗tqa va dukkakli donlardan tayyog‗langan taomlar 
3. Meva va sabzavotlar 
Ayniqsa  onaning  ko‗zi  yog‗ilgandan  so‗ng  ishtaxasi  past  bo‗lsa  (ayniqsa 
dastlabki 2 xaftada), bunda yuqori energetik kiymatga ega bo‗lgan mahsulotlarni, 
ya‘ni  sutli  koqteyl,  pishloq,  yong‗oq,  kuruk  mevalar  va  pistalarni  kiritilgani 


 
306 
ma‘qo‗lroq. 
Ayrim  hollarda  emizikli  onalar  kundalik  ratsionni  kengaytirish  hisobiga 
(ayrim  hollarda  kam  xarakat  evaziga)  ularning  massa  ko‗rsatkichlari  ortib 
ketishidan  shikoyat  qiladi.  Bunday  hollarda  quyidagi  tadbirlarni  taklif  qilish 
mumkin. 
Oqsil tutuvchi maxsulotlarni qoplash uchun: 
•  Balik  va  parranda  go‗shti  boshqa  go‗shtlardan  afzal  va  ularni  istemol 
kilmasdan avval albatta terisini olib tashlash. 
•  Barcha  kovurilgan  ovqatlardan  voz  kechish  (ayniqsa  balik,  parranda 
go‗shti kotletlari va x.k.) 
• Faqat yog‗siz go‗shtlarni istemol qilish 
• Ozuqa maxsulotlarini faqat qaynatib yoki dimlab pishirish (qovurmaslik). 
Tarkibida  ko‗p  mikdorda  yog‗  tutuvchi  va  qayta  ishlov  berilgan  go‗sht 
maxsulotlarni (kolbasa, sosiska, tushenka) istemol qilmaslik. 
• Kundalik ratsionidagi yer yong‗oq, yer yongoq yog‗i, yong‗oq va pistalarni 
miqdorini cheklash. 
Sut maxsulotlaridan: 
• Tarkibidan yog‗i olingan yoki yog‗i kam sut istemol qilish 
• Yog‗sizlantirilgan sutdan tayyorlangan pishloq 
• Kundalik ratsionda shirin sut maxsulotlari - mevali yogurta, shoqolad, sut, 
muzqaymoq, kabilarni kamaytirish. 
Non, krupa, va don maxsulotlaridan : 
•  Faqat  dondan  tayyog‗langan  non  va  krupalar  shirin  non  maxsulotlarini 
kamaytirish 
•  Yog‗  qo‗shilgan  maxsulotlarni  kamaytirish  (krekerlar,  shirinliklar, 
shakolad va x.k.). 
Meva va sabzavotlar: 
• Sharbatidan ko‗ra mevasini istemol qilish ma‘qo‗lroq. 
• Qand qo‗shilgan meva sharbatlarini kamaytirish. 
• Yog‗ yoki margarin qo‗shilgan meva va sabzavotlarni kamaytirish. 
•  Kovurilgan  sabzavotlarnya  isgemol  qilmaslik  (masalan  kartoshka).  Yog‗ 
va shirinliklar: 
• Sarik yog‗ va margarinni istemol qilishni kamaytirish 
• Kovurilgan gazzaklarni kamaytirish. 
• Shirinliklarni cheklash 
• Tarkibida qand tutuvchi gazlangan suv va ichimliklarni kamaytirish. Shuni 
esda  tutish  kerakki,  laktatsiya  jarayoniga  onaning  nafaqat  sifatsiz  ovqatlanishi, 
balki  kundalik  ratsionining  energetik  qiymati  o‗rtacha  bo‗lishi  ham  salbiy  ta‘sir 
ko‗rsatadi.  Shuning  uchun  kundalik  ratsionini  o‗rta  energetik  qiymati  qo‗shimcha 
700-1000 kkal/sutkaga orttirilishi lozim. Xal-yu WELLSTART tashqiloti bo‗yicha 
bu  kiymat  500  kkal  sutkani  tashqil  qiladi.  emizikli  ona  o‗rtacha  antrspometrik 
ko‗rsatkichlarni  quyida  keltirilgan  9  -tablitsa  ko‗rsatkichlari  yog‗damida  baholab 
berish mumkin. 
Tablitsa 9 
Bo‗y uzunligi  
Og‗irligi o‗rtacha ko‗rsatkichdan  


 
307 
 
 
past (kg)  
kisman baland (kg)   ortiq (kg)  
1  
2  
3  
 4  
145  
<42  
58-64  
>65  
147,5  
<43  
59-66  
>67  
150  
<45  
61-67  
>68  
152,5  
<46  
63-69  
> 70  
155  
<47  
65-72  
>73  
157,5  
<49  
67-74  
>75  
160  
<50  
68-76  
>77  
162,5  
<52  
71-79  
>80  
165  
<53  
73-81  
>82  
167,5  
<55  
75-84  
>85  
170  
<56  
77-86  
>87  
172,5  
<58  
80-89  
>90  
175  
<60  
82-91  
>92  
Shu  bo‗yi  uzunligi  uchun 
lozim  bo‗lgan  massaning 
%  
Ifodasi o‗rtacha ko‗rsat. 
  
< 90%  
  
  
121-135%  
  
  
>135  
  
Tabiiyki tug‗ilgandan so‗ng onaning tana og‗irligi kamayadi. Agar onaning 
tana  og‗irligi  homila  tug‗ilgandan  keyingi  dastlabki  xafta  ichida  8  kg  dan 
ko‗proqka  yoki  birinchi  oyda  9  kg  dan  ko‗proqka,  hamda  bir  oydan  keyingi 
oylarda 2 kg oydan ko‗proqka kamayib borsa, bunday hollar patologik hisoblanish 
lozim. 
Shuning  uchun  ham  homila  tug‗ilgandan  keyingi  xaftalarda  ona  tana 
og‗irligi o‗rtacha xar xaftada agar 0,5-1 kg ga pasaysa, bu hol meyog‗ hisoblanadi 
va  ona  homiladorlikkacha  bo‗lgan  dastlabki  massasiga  bir  necha  oydan  so‗ng 
qaytadi. Lekin bu davrda tana og‗irligini ilgarigi ko‗rsatkichiga tez qaytarish uchun 
maxsus parxez taomlar istemol qilish tavsiya etilmaydi, chunki bu nafaqat ko‗krak 
suti  tarkibi  miqdoriga,  ayni  paytda  emizikli  ona  sog‗ligiga  ham  salbiy  ta‘sir 
ko‗rsatadi. 
Ovqatlanishdan  tashqari  onaning  sutkadagi  kun  tartibi  ham  laktatsiya 
effektivligiga  o‗z  ta‘sirini  ko‗rsatadi.  Shuning  uchun  ona  vaqtida  dam  olishi, 
uxlashi,  unda  toza  xavoda  bo‗lishi,  shu  jumladan  yengil  jismoniy  mexnat  bilan 
shug‗ullanishi  tavsiya  etiladi.  Laktatsiyaning  davomiyligiga  ko‗p  xollarda  ona 
ruxiy-asab  sistemasi  holati,  emizikli  ona  yashayotgan  atrof  muxitdagi.  ayniqsa 
oiladagi  salbiy  faktorlar  ta‘siri  katta.  Shuning  uchun  ham  emizikli  ona  va  bola 
atrofida ijobiy ruxiy ekologik muxit yaratish lozim. 
Ma‘lumki,  sut  bezi  hujayralari  moddalarni  tanlab  o‗tkazuvchi  bar‘er 
xususiyatiga ega. Ayrim  moddalar esa yuqorida aytilganidek, transsellyulyar  yoki 
paratsellyulyar yo‗l bilan yoki to‗g‗ridan-to‗g‗ri sut yo‗llariga tushishi mumkin. Bu 
hol ayniqsa onaning ko‗lansa xid beruvchi maxsulotlarni (piyoz, sarimsoq va x.k.) 
istemol  qilish  natijasida  ko‗krak  sutidan  ko‗lansa  xid  chiqishi  kabi,  hamda  ayrim 


 
308 
dori  moddalarini  qonsentratsiyasini  qondagiga  nisbatan  bir  necha  barobar  yuqori 
bo‗lishi bilan kuzatiladi. Natijada, bu oxirgi zikr etilgan sharoit bolaning sog‗ligiga 
zarar yetkazishi mumkin. 
Bu  hollarni  ona  quyidagi  dorilarni  istemol  kilganda  kuzatish  mumkin.  Bu 
dori  moddalarni  sanab  o‗tmasdan  avval,  umuman  dori  moddalarning  ta‘siriga 
qarab ularni 4 guruxga shartli bo‗lish mumkin, ya‘ni:  
1.  Emizikli  onalarga  qatiyan  man  qilingan  yoki  bu  dorilarni  ona  iste‘mol 
kilganda ko‗krakdan boqmaslik. 
2.  Potensial  xavfli  -  bu  dori-darmonlar  nihoyatda  ehtiyotkorlik  bilan  tayin 
kilinishi kerak. 
3. Davolovchi dozalari bo‗yicha qo‗llanilgandagiga nisbatan xavfsiz.  
4.  Davolovchi  dozalari  xavfsiz,  oxirgi  ikki  holda  ham  barcha  extiyot 
choralariga  rioya  qilish,  boladagi  o‗zgarishlarni  nazardan  kochirmaslik  kerak, 
ayniqsa bolada allergologik anamnez, asoratli bo‗lsa va x.k.  
Birinchi guruxga quyidagilar kiradi: 
 Amantadin-X  xavfli  o‗smalarga  qarshi  ishlatiladigan  dorilar,  amiadoron, 
urom,  koqain,  xloramfenikop-XX,  dipiron,  oltin  (tilla)  tutuvchi  dorilar,  yod 
maxalliy ishlatilganda ham, yod tutuvchi qontrast moddalar ular ishlatilgan davrda 
ko‗krakdan  boqmasdan  turish,  indaidion,  antikoagulyantlar  (masalan,  ferindion), 
metronidazol-XX,  radioaktiv  moddalar  (ishlatilsa  ko‗krakdai  boqmaslik),  katta 
dozadagi salitsilatlar 
2. Ikkinchi guruxga kiruvchi moddalar. 
Salbutamol,  katta  dozadagi  spirtli  ichimliklar,  atenolol,  antigistaminlar  va 
shishlarga  qarshi  ishlatiladigan  dorilar-X,  ko‗pchilik  benzodiazeninlar,  lortalidon-
X,  simetidin, xliidamitsin, klonidin-X,  esterogen  tutuvchi  homilani  oldini  oluvchi 
dorilar-X  doqsepin,  ergotamin,  etosuksemid,  flyuoqsetin,  litin.  metimazol,  nadol, 
narkotiklar,  nikotin  chekish-X,  nitrofurontogen,  fenobarbital,  xinolon  qatoriga 
kiruvchi  bakteriotsid moddalari (masalan: siprofloxsain), rezerpin,  sulfanilamidlar 
(ayniqsa ta‘siri uzoq etuvchi), tiazid diuretikar-X. 
3.Uchinchi  guruxga  esa  aminoglikozid  qatoriga  kiruvchi  antibiotiklar. 
aniatsid  moddalar,  antiholinergik  dorilar,  shaytonlashda  ishlatiladigan  moddalar 
etosuksimid va fenobarbitaldan tashqari), antigistaminlar: azotioprin, barbituratlar, 
butirofenonlar  (masalan:  galoperidol),  og‗iz  orqali  yuboriladigan  shishga  qarshi 
dorilar-X,  ergonovin-X.  metaklopromid  (10-14kun),  yallig‗lanishga  qarshi 
ishlatiladigan  steroid  bo‗lmagan  dorilar,  proniltiouratsil,  fenotnazin-ar,  xinidin, 
salitsilatlarni  vaqti-vaqti  bilan  qabul  qilish,  spironolakton,  ulfizoqsazol, 
tetratsiklinlar, tiazidli diuretiklar, tritsiklik antidepresantlar (doqsepindan tashqari), 
verapamil 
4.  Nixoyat  to‗rtinchi  guruxga  adetominofen,  antiatsid  moddalar.  kofein 
sefalosporinlar,  progestin  tutuvchi  qontratseptiv  moddalar,  digoqsin,  eritromitsin, 
geparin,  insulin,  labetalol.  ichni  yumshatuvchi  (ksillium,  doqo‗zat),  lidoqain, 
magniy sulfat, metildofa, metilergonovin (qisqa kurslari), metoprolol, penilllinpar, 
propranolop,  teofillin.  tireoid  gormonlarni  o‗rnini  bosuvchi  dorilar,  vaksinalar, 
vankomitsin va varferin kiradi. 
Eslatma: 


 
309 
S-belgisi  ostida  keltirilgan  dorilar  laktatsiyani  susaytirishi  ham  mumkin. 
XX-belgisi  ostidagi  dorilar  agar  bola  sog‗ilgan  sut  bilan  so‗rg‗ich  yordamida 
boqilsa nihoyatda xavfli, extiyot choralarini saqlab ko‗krakdan boqish mumkin.  
Farmatsevtika  doqtori  F.O.  Anderson  bo‗yicha  keltirildi.  San-Diyog‗o 
Universiteta meditsina tadkikotlari markazi, 1992 y 
Shunday  qilib,  sutkadagi  ko‗krak  suti  miqdori  ko‗p  hollarda  onaning 
somatik  holati  ovqatlanishidan  tashqari,  uning  kun  tartibini  tuzilishiga,  oiladagi 
emizikli  ona  atrofida  tashqil  kilingan  ijtimoiy-ruxiy  muxitga,  bundan  tashqari 
boshqa  oila  a‘zolarining  ham  bolani  ko‗krakdan  boqish  naqadar  muhimligini 
bilishi kabi, hamda ularning tibbiy  madaniyati (va onaning ham) ta‘siri nihoyatda 
katta. Shuning uchun emizikli bolalar va onalarga ham kundalik varaka tutilgani va 
varakada  bola  va  onadagi  barcha  o‗zgarishlar  doimo  birgalikda  kiritilib  borishi 
kerak.  Bu  varakalar  o‗rnida  WELLSTART  INTERNATIONAL  taklif  kilgan 
kundaliklarni keltiramiz (ayrim bizning qo‗shimchalar bilan). 
 

Download 5,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   294   295   296   297   298   299   300   301   ...   343




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish