Bolalar kasalliklari propedevtikasi


Emizikli  onalar  kun  tartibini  va  ovqatlantirishni  tashqil  qilish.  Ona



Download 5,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet297/343
Sana31.12.2021
Hajmi5,81 Mb.
#258509
1   ...   293   294   295   296   297   298   299   300   ...   343
Bog'liq
bolalar kasalliklari propedevtikasi 2

Emizikli  onalar  kun  tartibini  va  ovqatlantirishni  tashqil  qilish.  Ona 
ovqatining ko‘krak suti miqdori va sifatiga ta’siri. 
Ma‘lumki,  ko‗krak  sutining  tartibi,  uning  miqdori,  laktatsiya  jarayonining 
davomiyligi  ko‗p  hollarda  onaning  ovqati  va  kun  tartibiga  bog‗liq.  Shuni  kayt 
qilish  lozimki,  sutkaning  ma‘lum  vaqtlarida  hosil  bo‗ladigan  sut  miqdori  bir  xil 
bo‗lmay, uning miqdori bola talabiga qarab o‗zgarib borishi, ya‘ni bola qancha sut 
emsa,  kelgusi  emishda  shuncha  mikdorda  sut  hosil  bo‗lishi  aniqlangan.  Onaning 
kundalik  ovqat  ratsioni  tartibini  sut  miqdoriga,  tarkibiga  ta‘siri  esa  yaxshi 
ovqatlanadigan onalar guruxida ularning suti miqdori va tarkibi o‗rtasida bog‗liqlik 
yo‗qligi, lekin yomon ovqatlanadigan (ovqat sifati past va kam mikdordagi) onalar 
suti  ayrim  o‗zaro  bog‗liqliklar  borligi  aniklangan.  Bunga  ona  ratsioni  tarkibidagi 
oqsilning  sutkalik  sut  miqdoriga  ta‘sir  qilishi  dalil  bo‗la  oladi.  Keragidan  ortiq 
istemol kilinadigan suyuqlik esa sut miqdoriga ta‘sir kilmaydi. Laktatsiya davrida 
onaning energiyaga bo‗lgan talabi onaning jismoniy aktivlik darajasiga bog‗liq. 


 
302 
Tarkibi  
Oqsil 
Natriy  xlor  A  o‗rta 
zanjirli yog‗  
kislotalari  
yarim to‗yinmagan  
yog‗  kislotalari,  li-
paza  
Amilaza 
o‗sishning 
epidermal faktori  
Vaqtida  tug‗ilgan  chaqaloq  onasining  sutidagi  shu  kom-
ponentga nisbatan, ayni shu vaqtlarda  
Tug‗ilgandan  keyingi  dastlabki  4-7  xafta  ichida  50-100%  ga 
ko‗proq  Tug‗ilgandan  keyingi  dastlabki  4-6  xafta  ichida,  30-
150% ortiq Dastlabki 3-4 xaftada, 30-80% ga ko‗p Dastlabki 2-
3 oy ichida baland Dastlabki 3 oy ichida. 40-80% ga baland  
  
Yetuk ona sutidagi kabi  
Quyidagi  7  tablitsada  ona  ovqati  tarkibidagi  komponentlarni  (o‗t  tarkibiy 
qismiga  ta‘sirini  va  ayrim  komponentlar  yetishmasligi  bolalarda  klinik 
o‗zgarishlarni shakllanishi mumkinligi keltirilgan. 
 
Tablitsa 7 
Ozuqa 
komponentlarni 
yoki ularning sifati 
Aynan  shu  maxsulotlarni  ona 
i‘stemol  kilganda  uning  sut 
tarkibiga ko‗rsatgan ta‘siri  
Ko‗krak  yoshidagi  tabiiy 
ovqatlantirilayotgan 
bo-
lalardagi kuzatilgan  
defitsit  
1  
2  
3  
Asosiy ozuqa  
maxsulotlar:  
Oqsil  
Yog‗lar  
Laktoza  
  
  
+  
+ V  
0  
|  
  
noma‘lum S  
noma‘lum  
noma‘lum  
Mineral moddalar:  
Kalsiy  
Fosfor  
Magniy  
Natriy  
Kaliy  
Xlor  
Temir  
Mne  
Sink  
Marganets  
Selen  
Yod  
Ftor  
  
0  
0  
0  
0  
0  
0  
0  
0  
+,0  
+  


+  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
xa D  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
xa  
noma‘lum  


 
303 
Vitaminlar:  
Vitamin S  
Tiamin  
Riboflavin  
Niatsin  
Pantoten knslotasi  
Vitamin 
B
6
  
Biotin, foliy kis-lotasi 
Vitamin V,
2
, AD, Ye, K.  
  
+  





 
++ 
++++ 
  
xa  
xa  
noma‘lum  
noma‘lum  
noma‘lum  
xa  
 
xa  
xa Ye  
A  -  ona  istemol  kilgan  maxsulotni  sut  tarkibidagi  aynan  shu  ingredientga 
ijobiy ta‘siri. Lekin bu ijobny ta‘sir hamma moddalar uchun bir xil emas, bu esa u 
yoki bu ingredientni ona istemol kilganda ularning sutdagi miqdoriga bir xil ta‘sir 
ko‗rsatmasligi to‗g‗risida dalolat beradi. 
V-  iste‘mol  qilish  yog‗  kislotalarining  turiga  ta‘sir  ko‗rsatadi, lekin  sutdagi 
triglitseridlar yoki holesterin miqdoriga ta‘sir o‗tkazmaydi. 
"yo‗q" deyishga asos bo‗luvchi ma‘lumotlar yetarli emas. 
D - defitsit aynan shu maxsulotni ona istemol qilishi bilan bog‗liq emas 
Ye-  boladagi  vitamin  K  miqdoriga  ona  istemoli  determinant  (asosiy) 
ko‗rsatkich bo‗la olmaydi. 
Manbaa: Institute of Medicine Nutrition During lactation, Washington DC: 
National Academy Press, 1991 ma‘lumotlari bo‗yicha tuzildi. 
Yuqorida  keltirilgan  ma‘lumotlardan  ko‗rinadiki,  ona  iste‘mol  kilayotgan 
mahsulotlar  ko‗krak  suti  miqdori  va  sifatiga  ta‘siri  xar  doim  bir  xil  emas.  Lekin 
ta‘kidlash joizki emizikli ona iste‘moldagi kundalik maxsulotlar miqdori va sifati 
bizning  fikrimizcha  o‗z  aksini  ko‗krak  sutida  doimo  ozmi  ko‗pmi  albatta 
ko‗rsatadi. Shu maqsadda biz xalkaro WELLSTAR INTERNATIONAL, qo‗mitasi 
xodimi V. Newman tomonidan 1993 yilda taklif kilingan emizikli onalar kundalik 
ratsionini  quyidagi  8-tablitsada  keltiramiz  (bizning  milliy-etnik  xu-susiyatlarga 
moslashtirib). 

Download 5,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   293   294   295   296   297   298   299   300   ...   343




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish