Болалар касалликлари пропедевтикаси ва умумий парвариш кафедраси касаллик тарихи лойихаси



Download 0,81 Mb.
bet29/30
Sana06.07.2022
Hajmi0,81 Mb.
#748160
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30
Bog'liq
касаллик тарихи

НЕРВ ТИЗИМИНИ ТЕКШИРИШ.
Боланинг асаб тизимини ахволига, кайфиятига, эс-хушига атроф-мухитга реакциясига ва хулкига караб бахоланади. Талабалар махсус неврологик текширувларни юкори курсларда урганишади. Педиатр учун болани асаб-рухий ривожланишига бахо беришни билиш жуда мухим. Шунинг учун чакалоклар рефлексини (химоя, Моро, суриш, ушлаш, кафт-огиз, эмаклаш, Робинсон, Керниг, Бабинский, Галант, Перес ва х.к.), хамда менингиал синдромни бахолашни билиш зарур. Болани моторик ва тсатик ривожланишини билиши хам мухимдир.
КОН ТАХЛИЛИНИ БАХОЛАШ.
Талабалар кон тизими анатомо-физиологик хусусиятларига кура патология борлигини билишлари шарт.
ЭНДОКРИН ТИЗИМНИ ТЕКШИРИШ.

  • Қалқонсимон безнинг текшириш усуллари. Асосий текшириш усули курик и пальпация хисобланади.

  • Пальпацияда букилган бармоқлар билан тўш-ўмров-сўрғичсимон мускулни ташқи қирғоғи билан қалқонсимон безни ён бўлагини орқа-ён юзаси бўйлаб пальпация қилинади. Бош бармоқ без ён бўлагини олдинги юзасига қўйилади. Ютилганда без юқорига кўтарилади ва пальпацияни осонлаштиради. Пальпацияни юқоридан пастга, тўш суягини дастасигача қилинади. Пальпацияда уни шакли юзаларини хусусиятлари, катталашишини (диффузли, тугунчали, диффуз-тугунчали) ҳар хил бўлакларини консистенцияси, ютилганда ҳаракати пульсацияси ҳарорати аниқланади. Курик ва пальпация маълумотларига кура калконсимон безни 3 даража катталашиши тафовут килинади:

0 даража – калконсимон без куринмайди ва пайпасланмайди;
1 даража – калконсимон без куринмайди ва лекин пайпасланади;
2 даража – калконсимон без куринади ва пайпасланади.

  • Консистенция ( меёрда юмшок, эластик).

  • Юзаси ( меёрда силлик).

  • Ютингандаги харакатланиш даражаси (меёрда харакатчан).

  • Пульсация бор ёки йуклиги ( меёрда йук).

    1. Огрик ( меёрда йук).

Калконсимон безни хар кандай катталашиши букок деб аталади..

Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish