Болалар жарроҳлигининг ривожланиш тарихи. Замонавий



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/209
Sana09.06.2022
Hajmi3,91 Mb.
#648645
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   209
Bog'liq
Болалар хирургияси

Дивертикулит
. Дифференциал диагностика қилиш жуда қийин, 
тактика бир хил. Кўпинча операция вақтида диагноз қўйилади. 
Перитонит. 
Перитонит қорин парда варақларини яллиғланиши. Қорин парданинг 
париетал ва висцерал варақлари бўлиб, биринчиси қорин деворини ички 
томондан ёпиб туради, иккинчиси эса қорин бўшлиғи аъзоларини ёпиб 
туради. 
Классификацияси: 
1.Келиб чиқиши бўйича:
а) 
бирламчи
(инфекция маънбаси қорин бўшлиғидан ташқарида бўлади 
ва у гематоген, лимфоген,контакт йўллар билан қорин бўшлиғига тушади).
б) 
иккиламчи
(инфекция маънбаси қорин бўшлиғи аъзолврини 
тешилиши хисобига, мисол учун перфоратив аппендицит) 
2.Қоринда йиғилган эксудат характери бўйича: сероз, йирингли, ахлатли, 
хилез, геморрагик, ўтли, сийдикли ва бошқ. 
3.Йирингли жараённи қоринда қоринда тарқалиши даражасига қараб: 
А) махаллий (чегараланган, чегараланмаган) 
Б) тарқалган (диффуз, тарқалган) 
Қорин бўшлиғи 9 та анатомик қисмдан иборат, булар қуйидагилар: 
эпигастрал, ўнг қовурға ёйи ости, чап қовурға ёйи ости, ўнг ён канал, чап ён 
канал, киндик, ўнг ёнбош, чап ёнбош ва кичик чаноқ сохалари. Агар 
патологик жараён 1 ёки 2 та сохага тақалган бўлса, бу махаллий перитонит 
дейилади. Агар 2-5 та сохага тарқалган бўлса диффуз, 5-9 тага тарқалган 
бўлса тарқалган перитонит дейилади. Агар аппендикуляр инфильтрат ва 
аппендикуляр абсцесс шаклланган бўлса у холда чегараланган махаллий 
перитонит дейилади. 
4.Касаллик босқичига қараб: 
а) реактив фаза - дастлабки 24 соат 


97 
б) токсик фаза – 24-72 соат
в) терминал фаза - 72 соатдан кўп
Перитонит патогенези
. Микроб ва микроб токсинлари ва уларнинг 
парчаланиш махсулотлари кон ва лимфага сурилади. Бу моддалар 
протеолитик хусусиятларга эга булиб, оксилни парчалаб, гистамин ва 
гистаминсимон моддалар ажралиш микдорини оширади. Бу моддалар 
томирни кенгайтирувчи хусусиятга эга булиб, томир утказувчанлигини 
оширади ва сув ва оксиллар томирлардан чика бошлайди. Корин бушлигига 
сув ва оксиллар эксудатцияси кучаяди.протеолитик ферментлар таъсирида 
ичак харакати тормозланади. 
Сув йукотилиши суюк ахлат, кайд оркали, терлаш, хансираш туфайли 
келиб чикади. Ичак парези туфайли унинг ичида куплаб суюклик тупланиб 
колади. Кон окимида сув йуколиши туфайли ОЦК камаяди, гиповолемия 
натижасида тукималарда кислород етишмаслиги келиб чикади. Бунга 
жавобан периферик томирлар ва буйрак томирлари спазми ривожланади, 
яъни «кон айланиши марказлашуви» юрак ва мияга кон купрок келиши 
кузатилади.
Буйракда кон окими пасайиши натижасида буйрак коптокчаларида 
сийдик фильтрацияси камаяди ва буйрак ишемияси келиб чикади. Буйрак 
функцияси бузилиши гидроион ва метаболик узгаришларга олиб келади. 
Тери томирлари спазми туфайли иссиклик ажралиши бузилиши натижасида 
гипертермия ривожланади. Иссиклик регуляцияси ва алмашинуви уртасида 
мувозанат бузилади. 

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   209




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish