Болалар жарроҳлигининг ривожланиш тарихи. Замонавий



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/209
Sana09.06.2022
Hajmi3,91 Mb.
#648645
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   209
Bog'liq
Болалар хирургияси

Дифференциал 
диагностикаси.
Гиршпрунг 
касаллигини қўйидаги касалликлар билан таққослаш 
мумкин. 
1. Меконияли тиқин. Баъзида чақалоқларда меконий қотиб қолиб қисман 
ёки бутунлай тўғри ичакни ёпиб қўйиш мумкин, чақалоқда ахлат тутилиши 
кўзатилади. Тозаловчи ҳўқна қилингандан кейин -ичак тутилиши белгилари 
ўтиб кетади ва бошқа қайтарилмайди. Рентгенологик текширганда 
аганглионар зона кўзатилмайди. 
2. Ичакни терминал қисми торайиши. Гиршпрунг касаллиги билан жуда 
кўп ўхшашлик белгилари тафовут қилинади; торайиш бўлганглиги ингичка 
ичак проксимал қисми ҳам худди йўғон ичак каби кенгайиб кетади, ахлат 
тутилиши, қоринни шишиши, рентгенологтк текширувда; йўғон ичакда 
кенгайиш кўзатилмайди, балки бир хилда ўзгармаган бўлиши тотал 
аганглиозга ҳам ўхшаб кетади. Функционал, гистохимик текширишлар бу 
касалликдан фарқлашимизга ёрдам беради. 
Динамик ичак тутилиши. Булардан ташқари, В
1
витамини 
етишмаслигида, номахсус ярали қолитда дезентрияда, эндокрин безларининг 
касалликларида, баъзи дори-дармонларни нотўғри ишлатиш оқибатида 
(ганглиоблокаторларни), рухий касалликларда ҳам Гиршпрунг касаллигига 
ўхшаш белгилар намоён бўлади. 
Давоси.
Гиршпрунг касаллиги фақат жарроҳлик йўли билан 
даволанадиган касалликлар сафига киради. Болани эмизикли даврида 
радикал операцияларни ўтказиш унча мақсадга мувофиқ эмас: биринчи бу 
ёшдаги болаларни операциядан кейинги даврда парвариш қилиш ва 
операцияни техник жиҳатдан қийинлигини ҳисобга олиш керак. Лекин 
радикал операциянинг кечиктириш ҳолати бемор организмида иккиламчи 


57 
ўзгаришлар пайдо бўлишига олиб келади. Шунинг учун радикал 
операциялар учун энг оптимал ёш 1-1,5 ёш ҳисобланади. Бунгача бемор уйда 
консерватив даволаниши керак. 
Долихосигма. 
Долихосигма - бу сигмасимон ичакнинг узайишидир ёки 
узун 
сигмасимон 
ичакдир. 
Беморнинг 
ота-онаси 
боласининг сурункали ич котишига ва хар-хар замонда 
корнида огрик пайдо булиб туришига шикоят килади. 
Сурункали ич котиши 60 % холатларда бир ёшгача булган 
болаларда кушимча овкатга утказиш пайтида , 40 % 
холларда эса 3-6 ёшларда юзага чикади. Кориндаги огрик 
одатда бир оз кечрок, яьни 5-7 ёшларда аникланади. Баьзи 
болаларда эса кусиш кузатилади. 
А.И.Ленюшкин (1990) буйича долихосигманинг 
куйидаги 3 та клиник боскичлари тафовут килинади: 
1) Компенсация боскичи. Бунда амалий жихатдан 
соглом деб хисобланган болаларда хар замонда ичаклар 
функциясининг бузилиб туриши, яьни кориндаги 
огрик, кусиш, корни дамлаши кузатилади. Одатда 
бундай огриклар тозаловчи хукнадан сунг утиб кетади. 
Баьзан бундай беморлар уткир аппендицит диагнози 
билан операция хам килинадилар. Лекин бундан сунг 
хам, уларда кориндаги огрик тухтамайди. Агарда 
бундай 
беморлар 
рентгенологик 
томондан 
текширилганда, уларда сигмасимон ичакнинг узайиши 
аникланади. 
2) Субкомпенсация боскичи. Бундай беморларда сурункали ич котиши 
хар замонда 2-3 кунгача давом этиши ва кейин узининг эркин ахлат килиши 
кузатилади. Купгина ота-оналар болаларининг 2 ёшдан сунг ахлат килиш 
тартибининг узгарганлигини эьтироф этишадилар. Купинча ич котиши 
кишда ва эрта бахорда кузатилади. Албатта, бу уларнинг овкатланиши билан 
боглик булиб, бу фаслларда мева –чевалар кам истеьмол килинади. 
3) Декомпенсация боскичи. Одатда бундай беморларда сурункали ич 
котиши 5 ва ундан куп кунгача давом этиши хамда айрим беморларда эркин 
ахлатнинг умуман булмаслиги ва ахлат факатгина хукнадан кейин булиши 
кузатилади. 

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   209




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish