Болалар жарроҳлигининг ривожланиш тарихи. Замонавий


Киндикни тулик сийдикли окмаси



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/209
Sana09.06.2022
Hajmi3,91 Mb.
#648645
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   209
Bog'liq
Болалар хирургияси

Киндикни тулик сийдикли окмаси
- сийдик йули умуман облетерацияга 
учрамаган холат-ларда пайдо булади. Киндикдан доимо сийдик келиб 
туради, сийиш пайти киндикдан сий-дик келиши кучаяди. Диагноз куйиш 
учун ковукка контраст модда киритилиб, сийиш пай-ти (микцион) ён 
томондан рентген килинса, контрастни киндик томон кутарилиши курина-
ди. Бундан ташкари ковукка рангли модда (метил куки) киритилиб, сийиш 
пайти рангли моддани киндикдан чикиши хам диагнозни тасдиклайди. 
Даволаш оператив – окма кесиб олиб ташланади.
Портал гипертензия 
Портал гипертензия - дарвоза венаси тизимида кон айланишини 
бузилиши 
ва 
босимни 
ошиши 
натижасида 
вужудга 
келадиган 
симптомокомплексдир. Дарвоза венаси тизимида босимни юкори булишига 
бир канча омиллар сабаб булади. Д.М.Гроздов ва М.Д.Пациора таснифи 
буйича портал гипертензиянинг куйидаги турлари фаркланади: 
1. Жигар ичи шакли (уткир ва сурункали гепатитлар, жигар циррози, 


19 
жигар веналарининг облитерацияланувчи эндо-флебити (Хиари касаллиги) 
ва жигар усмалари окибатида вужудга келади). 
2. Жигардан ташкари шакли (дарвоза венаси ва унинг тармокларини 
нуксонли ривожланишлари, дарвоза венасининг тромбози ва турли 
усмалари, чандиклар билан босилиши окибатида вужудга келади). 
3. Аралаш шакли (жигар циррозини турли сабаблар окибатида дарвоза 
венасини утказувчанлигини бузилиши билан бирга булиши натижасида 
вужудга келади). 
Портал гипертензия дарвоза венаси тизимида узок вакт босимни баланд 
булиши окибатида ривожланади ва куп 
жихатдан 
портал 
тизим 
томирларини 
тузилиши, 
ундаги 
кон 
айланишининг 
хусусиятларига боглик булади. Дарвоза венаси 
тизимида кон айланишиши эса уз навбатида 
унга олиб келувчи конни микдори ичаклар 
перистальтикаси, корин бушлиги босими 
курсаткичлари, талокни кискариш кобилияти 
ва бошка бир канча омилларга боглик булади. 
Ушбу касалликни патогенезида дарвоза венаси тизимидаги томир-ларда 
клапанларни булмаслигини хам ахамияти каттадир, чунки жигар оркали кон 
айланиши бузилган холларда конни оркага кайтишига тусик булмайди. 
Нормада портал босим 60-120 мм.сув устуни атрофида булса, касаллик 
вактида босим 300-400 мм.сув устунигача кутарилади. Дарвоза венасида 
узок вакт босимни баланд булиб туриши конни турли коллатерал веналар 
оркали ковак веналарга окишини тезлаштиради. 
Ушбу коллатерал кон окиш йулларига 
куйидагилар киради: 
а) гастроэзофагеал йул - ошкозон ва 
кизилунгач 
кардиал 
кисми 
веналари 
ковургалараро, ток ва ярим ток веналар оркали 
юкори ковак вена билан туташади. 
б) геморродиал йул - портал вена тизимига 
кирувчи пастки мезентерал венанинг тармоги 
булган юкори геморродиал вена 
веналар билан туташади. 
в) киндик атрофи веналари орасидаги анастомозлар оркали 
г) ошкозон-ичаклар веналари билан корин орти ва медиастинал веналар 
орасидаги анастомозлар оркали. 
Узок муддат босимни баланд булиши окибатида портал тизимга тегишли 
веналар девори тузилиши бузилади, ингичкалашади. Окибатда эса томирлар 
девори осонгина эрозияга учрайди ва ёрилади. Кизилунгачнинг кардиал 


20 
кисми ва ошкозон веналарига кушимча омил сифатида ошкозон ширасини 
таъсири бу жараённи тезлаштиради. Шунинг учун бу томирлардан кон 
кетиш энг куп учрайди. Жигар фаолиятини бузилганлиги эса кон ивиш 
тизими ишини бузилишига олиб келади. Шу сабабдан, портал гипертензияда 
кон кетиш давомий ва куп микдорли булади. 

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   209




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish