Болалар жарроҳлигининг ривожланиш тарихи. Замонавий текшириш усуллари. Болалар жарроҳлигида деантология. Қорин бўшлиғида ўткир жараёнлар (аппендицит, перитонит, орттирилган ичак тутилишлари). Болаларда диафрагмал чурралар



Download 1,35 Mb.
bet106/139
Sana16.03.2022
Hajmi1,35 Mb.
#493496
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   139
Bog'liq
Болалар хирургияси

Клиникаси. Беморларнинг ахволи кон кетишдан 1-2 кун аввал аста-секинлик билан огирлаша боради. Камкувватлик, лохаслик, баъзан.эпигастрал сохада огрик, кунгил айниши кузатилади, тана х.арорати 39-40°С гача кутарилади. Бу белгилар кучая боради, тери ва шиллик, каватлар окаради, ташналик ва огизда, лабларда куриш кузатилади. Жигар циррози бор беморларда куз склераси ва терида сариклик пайдо булади. Пульс тезлашади, унинг туликлиги ва таранглашиши сусаяди, кон босими курсаткичлари эса пасаяди. Секинлик билан беморларда геморрагик шок клиникаси ривожланади. Куп микдорда кон аралаш кусиш "кофе куйкаси"га ухшаш булган кон аралаш кусиш; бу касалликка айнан хос булган белгидир. Бундай кусишлар кун давомида бир неча марта такрорланиши мумкин, бу эса бола ахволини кескин ёмонлашишига олиб келади. Бадбуй хидли корамтир ахлат ажралади. Ичакларда конни парчаланиши ва уни организмга сурилиши окибатида уз-узини захарлаш кучаяди ва бемор бола ахволи янада огирлашади.
Диагностикаси. Агарда беморларда сурункали гепатит, жигар циррози белгилари яккол булса ёки шу беморларда аввал хам кизи-лунгачдан кон кетишлар кузатилган булса, бу холларда диагноз куйиш бир мунча осонлашади. Лекин, портал гипертензиянинг жигардан ташкари шакли ёки "соглом" болада тусатдан кон аралаш кисиш кузатилса, бундай холатларда кон кетиш сабабини аниклаш анча кийинлашади. Бундай вактларда портал гипертензиянинг бевосита белгилари: корин ва кукрак олдинги девори веналарини кенгайиши, талокни катталашиши ва бошка белгиларга эътибор берилиш керак. Кон кетиш бошлангач талок бир оз кичрайса хам у деярли хамма холларда тахлилларда эса характерли узгаришларни куриш мумкин. портал гипертензияда кизилунгач веналаридан кон кетганда диагноз куйишга энг куп ёрдам берадиган усул бу - эндоскопик текшириш усулларидир. Шошилинч холда утказилган эзофагогастроскопия (хатто кон кетиш энг авжига чикканда хам) нафакат диагноз куйишга, хатто конни тухтатишга хам ёрдам беради. Бу усул ёрдамида кизилунгачнинг варикоз кенгайган веналарини ва кон кетаётган томирни аник куриш мумкин. Шунингдек, шошилинч холатда утказилган контрастли рентгенологик текшириш ёрдамида хам диагнозга аниклик киритишга имконият яратилади.

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish