Бола шахсида салбий ўзгаришларни келтириб чиқарувчи ташқи таъсирларнинг психологик-педагогик асослари
10
гувоҳимиз. Бундай ҳаракатларнинг тарафдорлари “дўст”, “миллатдош”,
“ватандош”, “диндош” бўлиб кўриниш мақсадида ўз ғояларини амалга оширишга
ўринадилар. Натижада, миллий қадриятларимизга зид бўлган турли-хил қарашлар
аҳоли, айниқса, ёшлар онгини эгаллашга ҳаракат қилади.
1. Гиёҳвандлик ва ичкиликбозлик. Ҳозирги вақтда жаҳоннинг деярли барча
жойларида тарқалган гиёҳвандлик ва ичкиликбозлик офати сабабидан инсон жони
ва ақлини ўз вазифасини адо этишидан маҳрум қилиб, ҳаётга эндигина қадам
ташлаб келаётган азиз фарзандларимизни ногирон бўлиб қолишларига олиб
келмоқда.
Ислом таълимоти инсон ҳаёти учун фойда келтирмайдиган, ақл-ҳушини
карахт қиладиган ҳар қандай кайф берувчи моддани зарарли деб билади ва уни
истеъмол қилишдан қайтаради. Пайғамбаримиз (с.а.в.) бу ҳақда марҳамат қилиб
айтганлар: ҳар қандай маст қилувчи, баданни бўшаштирувчи ва сусайтиррувчи
нарсаларни истеъмол қилишдан қайтардилар”.
Шариатга мувофиқ, инсонга зарар келтирувчи нарсаларни тарқатиш оғир
гуноҳ ҳисобланади. Қуръони Каримнинг “Аъроф” сураси 157-оятида, “... У
(пайғамбар) уларни яхшиликка буюради, ёмонликдан қайтаради ва пок
нарсаларни ҳалол қилиб, нопок нарсаларни уларга ҳаром қилади дейилган.
Инсон ҳаёти айниқса, ёшларимизнинг келажагига раҳна солиши мумкин
бўлган гиёҳвандлик ва ичкиликбозликка қарши курашиш Ватанимизнинг ҳар бир
онгли фуқаросининг, қолаверса ҳар биримизнинг муҳим вазифаларимиздан бири
бўлиб ҳисобланиши лозим. Зеро, жамият ҳаётида мавжуд бўлган зарарли иллатни
йўқ қилиш ва уни олдини олиш ҳар бир мўмин-мусулмоннинг шарафли бурчидир.
Бу ҳақда Пайғамбаримиз Муҳаммад (с.а.в.) айтганлар: “Сизлардан ҳеч
бирингиз Ўзига севган нарсани биродарига ҳам бўлишини истамагунча, ҳақиқий
мўмин бўлмайди”.
Мана бу ҳадисдан биз шу нарсани тушунишимиз керакки, яъни, ўзига раво
кўрган фаровон ҳаёт, соғлиқ ва саломатликни бошқаларга ҳам раво кўриш, уларни
ҳалокатга
етакловчи
иллатлардан
қайтариш
ҳақиқий
мўминлик
аломатларидандир.
Оилаларнинг бузилиб кетиши.Ислом дини ўз аёлларига нисбатан яхши
муносабатда бўлган эркакларни инсонларнинг энг яхшилари қаторига қўшади. Бу
ҳақда Расулуллоҳ (с.а.в.) шундай деб марҳамат қиладиларки: “Сизларнинг
ичингиздаги яхши эркак ўз аҳли аёлига нисбатан яхши муносабатда бўлганидир.
Мен эса ўз аҳлимга сизлардан кўра яхшироқ муносабатдаман”.
Албатта, ҳар тўкисда бир айб деганларидек, инсон зоти айбу нуқсондан
холи эмас. Шундай экан, эркаклар ўз аёлларининг айбларини беркитиб, оиланинг
бардавом бўлишлигини кўзда тутган ҳолда уларга панду насиҳат қилиб туришлик
буюрилади.
Пайғамбармиз (с.а.в.) айтганлар: “Ҳеч бир мўмин ҳеч қайси мўмина аёлини
ёмон кўрмасин. Агар унинг хулқ атворидан бирини ёқтирмаса, бошқа хулқини
ёқтириши мумкин”.
Эркак кишининг энг катта бурчи ўз қарамоғидагиларни ўзгаларга қарам
бўлиб қолишига йўл қўймасликдир. Дарҳақиқат, эркакларнинг зиммасига нафақаи
аҳли аёл фарздир. Пайғамбаримиз (с.а.в.) ҳадисларининг бирида: “Киши ўз
Do'stlaringiz bilan baham: |