Богловчи моддалар



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/47
Sana21.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#36670
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47
Bog'liq
Богловчи моддалар

 
 
3.
Сутсимон охак. Суюк холатда булади. Зичлиги 1300 кг/м
3
дан кам булади. 
 
Курилишбоп хавоий охакка бериладиган техник талаблар, хоссалар. 
Хавойи охакка бериладиган техник талаблар (ГОСТ 9179-77) 
1-жадвал 
Курсаткичларнинг номи 
Охак учун талаб, % хисобида огирлиги
буйича 
1 нав 
2 нав 
3 нав 
Актив СаО+МgO микдори, кам 
булмаслиги керак 
90 
80 
70 
Сунмаган заррачалар микдори, куп 
булмаслиги керак 

11 
14 
Актив МgО микдори, куп 
булмаслиги керак 



СО
2
микдори, куп булмаслиги керак 



Хавойи охакнинг, айникса сунган охакнинг, энг керак хоссаларидан бири 
юкори пластиклигидир. Бу унинг юкори сув ушлаш кобилиятига эга 


9
эканлигида. Кальций гидроксид заррачалари юзасидаги сув, худди мой катлами 
хосил килгандек заррачалар орасидаги ишкаланишни камайтиради. 
1. Охак котиши. 
Охак курилишда тулдиргичлар кушиб аралашма хосил килиб, коришма ва 
бетон куринишида ишлатилади. Охакни хавода котиши вактида таркибидаги 
сувни бугланиши хисобига бир вактни узида икки жараён - гидроксид 
кальцийни карбонатланиш ва кристалланиши руй беради. Гидроксид кальций 
хаводаги икки кислородли углерод (СО
2
) билан бирикиши хисобига охактошга 
айланади:
Са (ОН)
2
+ СО
2
+ Н
2
О 

СаСО
3
+ 2Н
2
О 
Сув бугланган сари гидроксид кальцийни кристалларини узаро 
жипслашиши ортиб боради. Бунинг натижасида улар узаро чирмашиб, кристалл 
хосил килиб, коришмада тулдиргичларни узаро боглаб яхлит холат хосил 
булишига олиб келади. 
2. Охакни синаш. 
Охак таркибидаги актив СаО + МgO микдорини аниклаш. Охак 
таркибидаги умумий кальций ва магний оксидларни микдори нейтралланиш 
реакциясига асосланган титрлаш усули билан аникланади. 
Титрлаш 

охакнинг ишкор эритмасига хлорид кислотасини эритмасини 
куйиш процессидир. Бунда актив СаО 
+
МgO микдори охак билан реакцияга 
киришиши натижасида хлорид кислотасининг хажмини узгариши асосида 
хисобланади. Хисоблашда хлорид кислотасининг титри хисобга олинади. Титр 
бу 1 мл эритмага тугри келадиган эриган модданинг граммлар сонидир. 

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish