Бизнинг ҳаниф Ислом динимиз покликка жуда катта аҳамият берган ва


«Албатта, намоз мўминларга вақтида фарз қилингандир»



Download 1,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/52
Sana06.04.2022
Hajmi1,1 Mb.
#532147
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   52
Bog'liq
НАМОЗГА ПОКЛАНИШ

«Албатта, намоз мўминларга вақтида фарз қилингандир»
(Нисо сураси, 103-
оят)
.
Аммо баъзи узрлар сабаби билан намоз қазо бўлиши мумкин. Бу узр икки хил 
бўлади:
1. Қазоси ўқилмайдиган узрлар:
а) ҳайз ва нифос кўрган аѐллар намозни тарк қилишади, пок бўлишгандан кейин 
ҳам қазо бўлган намозларини ўқишмайди.
б) камида олти вақт намоз муддатида ҳушидан кетиб, ўзига келмаган ҳам ўзига 
келгач, қазо бўлган намозларини ўқимайди. Лекин бундан кам фурсатда ўзига 
келса қазо бўлган намозларини ўқиш унга вожиб бўлади.
2. Қазоси ўқиладиган намозлар:
Ухлаб қолиш, эсидан чиқиш, ғафлатда қолиш, бошини ҳам қимирлата олмайдиган 
даражада касал бўлиш каби узрлар билан намоз ўз вақтида адо қилинмаса, унинг 
қазосини ўқиш вожиб бўлади. Қазо намозларини ўқишни беузр кечиктириш жоиз 
эмас. Ризқ топишга ҳаракат, фарз илмларини талаб қилиш, ўта оч қолган 
кишиларнинг овқатланиб олиши, ниҳоятда чарчаган кишининг ухлаб олиши 
кабилар қазо намозларини кечиктиришнинг узрлари ҳисобланади. Нафл 
намозларининг ўрнига қазоларни ўқиш афзалдир. Лекин суннати равотибларни 
тарк қилмаган маъқул. Агар қазони кечиктириш беузр бўлса, ўша қазони 
ўқимагунча ундан гуноҳ кўтарилмайди. Худди намоз ҳам тавбасиз қабул 
бўлмаганидек, намозни қазо қилган кишига ҳам тавба лозим бўлади. Тавбанинг 
шартларидан бири гуноҳни тарк қилиш эди. Қазо намозларини узрсиз ўқимай 
юрган киши гуноҳни тарк қилмаѐтган тавба қилувчига ўхшайди. Демак, унинг 
тавбаси мақбул эмас.
Шариатда «аҳли тартиблар» деган мартабадаги инсонлар бўлиб, улар витрдан 
ташқари олти вақт намозни кетма-кет қазо қилмаган бўлишади. Шулар қазо 
намозларини ўқимоқчи бўлишса, тартибга риоя қилишлари керак. Мисол учун, 
аҳли тартиб киши бомдод, пешин, аср, шомни узр билан қазо қилиб қўйган бўлса, 
аввал бомдодни, кейин пешинни, ундан сўнг асрни, кейин эса шомни ўқиши вожиб 
бўлади ва ҳоказо. Агар бомдоднинг қазосини ўқимай, пешиннинг қазосини ўқиса, 
пешин бузилади ва бомдоднинг қазосини ўқигач, яна пешинни қайтадан ўқиши 
вожиб бўлади. Аҳли тартиб витрга ҳам риоя қилади. Яъни унга витрни ўқимасдан 


бомдодни ўқиши дуруст эмас. Аммо, қачонки, қазо намозларининг сони витрдан 
ташқари олти вақтга етса, энди у кишидан тартибга риоя қилиш вожиблиги соқит 
бўлади. Шунда ҳам тартиб билан қазоларни ўқиса маъқул, лекин хоҳлаганини 
олдин, хоҳлаганини кейин ўқишига ихтиѐри бўлади.
Тартибнинг вожиблиги яна икки ҳолатда соқит бўлади:
1. Вақт зиқ бўлиб қолганда қазони ўқиса, ўз вақтида ўқиладиган намоз ҳам қазо 
бўлса, шунда тартиб соқит бўлади ва қазо бўлмаган намозни олдин, қазо бўлганини 
кейин ўқиб қўяди.
2. Қазо бўлган намозни эсдан чиқариб қўйса-да, кейинги намозни ўқиса ҳам, тартиб 
соқит бўлади. Мисол учун, бомдодни қазо қилиб қўйгани эсидан чиқиб, пешинни 
ўз вақтида ўқиб қўйса, пешиндан сўнг бомдоднинг қазосини ўқиб қўяди, пешинни 
эса қайтариб ўқимайди. Аммо бомдодни қазо қилгани ѐдида бўлатуриб, пешинни 
ўқиган бўлса, бу пешинни бомдоднинг қазосини ўқигандан сўнг қайтариб ўқиб 
қўяди. Чунки бунда тартибга амал қилиш соқит бўлмаган ҳисобланади.
Агар киши қанча қазо қилганининг ададини билмаса, гумони ғолиб бўлгунча 
миқдорни ҳисоблаб, ўшани ўқиш билан ўз зиммасидан қазоларни соқит қилиб 
қўйиши керак. Шу билан бирга, қайси замондаги намозни ўқиѐтганини ниятида 
тайин қилиб қўйиши ҳам лозим бўлади. Мисол учун, «Аввалги қолиб кетган пешин 
намозимни ўқишни ният қилдим» ѐки «Охирги қолиб кетган пешин намозини 
ўқишни ният қилдим», дейди.
Уч вақтда қазо намозларини ўқиш жоиз эмас:
1. Қуѐш чиқаѐтган вақтдан то бир найза бўйи кўтарилгунга қадар. Бу тақрибан 
ярим соатни ўз ичига олади.
2. Қиѐм вақти. Қуѐш тиккага келган вақтдан то ярим соат ўтгунга қадар. Бунинг 
тафсилоти олдин ўтган эди.
3. Қуѐш ботаѐтган вақтдан бошлаб то ботиб кетгунга қадар. Бу ҳам тақрибан ярим 
соатни ўз ичига олади.
Мана шу уч вақтдан бошқа пайтларда қазо намозини ўқиш жоиз бўлади, гарчи 
бомдод намози билан аср намозини ўқигандан сўнг ҳам қазоларни ўқиш 
мумкиндир. Лекин ушбу бомдоддан кейинги ва асрдан сўнгги вақтларда мутлақ 
нафлларни ўқиш маъқул эмас. У нафллар хоҳ таҳийятул масжид бўлсин хоҳ 
таҳоратдан кейин ўқиладиган нафл бўлсин, фарқи йўқ, барибир макруҳ бўлади.
ТУРЛИ НАМОЗЛАР 

Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish