Биринчи токарлик станоги ким томонидан, качон яратилган? {


Кесиш вақтида ҳосил бўладиган температурага таъсир этадиган асосий факторлар нималардан иборат?



Download 189,67 Kb.
bet3/6
Sana21.02.2022
Hajmi189,67 Kb.
#75020
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Материалларни кесиб ишлаш YAKUNIY TEST

Кесиш вақтида ҳосил бўладиган температурага таъсир этадиган асосий факторлар нималардан иборат?
{
~Кесиш тезлиги, суриш қиймати, кесиш чуқурлиги, мойлаш совутиш суюқликларидан иборат.
~Кесиш чуқурлиги, кесувчи асбоб геометрияси, йўнилаётган материалларнинг механикавий хоссаларидан иборат.
= Кесиш тезлиги, суриш қиймати, кесиш чуқурлиги, кесувчи асбоб геометрияси, йўнилаётган материалларнинг механикавий хоссалари, мойлаш совутиш суюқликларидан иборат.
}

Пландаги асосий бурчак φ нинг қиймати ортиши билан:
{
=Кесувчи қирранинг кесиш зонасидаги узунлиги камайиб кескичнинг бирлик юзасига тарқалувчи иссиқлик ортади.
~Кесувчи қирранинг кесиш зонасидаги узунлиги ортиб, кескичнинг бирлик юзасига тарқалувчи иссиқлик ҳам ортади.
~Кесувчи қирранинг кесиш зонасидаги узунлиги ортиб, кескичнинг бирлик юзасига тарқалувчи иссиқлик камаяди.
}

Мойлаш-совутиш суюқликлари ишлатилса:
{
~Ишқаланиш кучлари ортиб, кесиш зонасидаги иссиқликнинг четлатилиши яхшиланади.
=Ишқаланиш кучлари камайиб кесиш зонасидаги иссиқликнинг четлатилиши яхшиланади.
~Ишқаланиш кучлари камайиб кесиш зонасидаги иссиқликнинг четлатилиши ёмонлашади.
}

Кесиш зонаси суюқликлар ёрдамида қандай усуллар билан совутилади.
{
=Кесиш зонаси суюқликларни оддий қуйиш, босим билан ҳайдаш ва кесувчи асбоб орқали бериш усуллари билан совутилади.
~Кесиш зонаси суюқликларни оддий қуйиш ва босим билан ҳайдаш орқали совутилади.
~Кесиш зонаси суюқликларни оддий қуйиш ва кесувчи асбоб орқали бериш усуллари билан совутилади.
}

Абразив ейилишни тушунтириб беринг.
{
~Абразив ейилиш- заготовка ва кесувчи асбоб материалларини ўзаро илашиши оқибатида содир бўладиган ейилиш.
~Абразив ейилиш-кесувчи асбоб материалини юқори температура таъсирида қиринди билан пайвандланиши натижасида содир бўладиган ейилиш.

Download 189,67 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish