Билиш фалсафаси. Инсоннинг узини куршаган дунёга булган муносабатларидан бири


Билиш жараёнининг диалектик хусусияти. Хиссий ва мантикий билиш



Download 23,03 Kb.
bet4/4
Sana21.02.2022
Hajmi23,03 Kb.
#56895
1   2   3   4
Bog'liq
bilish falsafasi

2.Билиш жараёнининг диалектик хусусияти. Хиссий ва мантикий билиш.
Таянч ибора: Хиссий билиш, сезги, идрок, тасаввур, мантикий билиш, тушунча, хукм, хулоса, хакикат, нисбий хакикат, мутлок хакикат, амалий фаолият.
Хар кандай билиш жонли мушохададан бошланади. Атрофдаги нарса ва ходисалар киши сезгиларига таъсир этади ва бизда сезги, идрок ва тасаввурларни вужудга келтиради. Булар хиссий билишнинг шаклларидир.
Хиссий билиш дейилганда, одатда, инсоннинг хис килиши, сезги аъзолари оркали предмет ва ходисаларни, уларнинг ташки томонларини, ташки белги ва хусусиятларини бевосита билиш тушунилади. Инсоннинг бу билиши, деарли хайвонларга хам хос булган билиш билан бир хил хусусиятларга эга булган билишдир.
Мантикий билиш эса инсоннинг предмет ва ходисаларини тафаккур оркали умумлаштириб, мавхумлаштириб ва конкретлаштириб, уларни фикрда билишидир.
Интуитив билиш эса, одатда киши бирор нарса ёки ходиса хакида муайян тасаввурлар ва билимларга эга булган, унинг фикри маълум муамммо ёки масалани ечишга йуналтирилган, шу асосда уз фикрини ривожлантираётган бир пайтда руй беради. Интуитив билиш хам инсон билиш жараёнини мухим жихатини ташкил килади ва уни борликни билишида мухим ролҒ уйнайди. Интуитив билиш, хиссий ва мантикий билишлардан фарк килиб, у уз табиатига кура хеч бир бевосита хиссий идроксиз ва мантикий мухокамасиз бирор бир янги тасаввур ёки янги фикрнинг бирданига, кутилмаганда тугилишидир.
Инсон билишини турларга булишда интуитив билишдан фаркли равишда кадимдан гоибона билиш хакида хам турли фикрлар мавжуд. Гоибона билиш инсон билишининг шундай турики, бунда киши узок масофадан туриб содир буладиган ходиса ва вокеани билиши, хис килиши, бу ходиса ва вокеанинг кандай содир булиши унга аён булади. Кишилар бирон ишни килмокчи булса, бу ишнинг натижаси хакида олдиндан: "шундай булиши керак, бунга мен катъий ишонаман", шундай булади, деб уйлайман" ёки "олдиндан юрагим сезганди", "оёгим тортмаганди", "негадир кунглим гаш" деган фикр мулохазаларни айтишади.
Лекин шуни айтиш керакки, гоибона билишнинг хозирча механизми фанга маълум эмас. Шу сабабли купинча гоибона билишни кишилар илохийлаштириб, бундай билиш факат азиз авлиёларга, алохида гайритабиий хусусиятларга эга кишиларга хос, деб караб келишмокда.
Моддий ва маънавий борлик уз табиатига кура бир-бири билан узвий боглик деалектик жараён булганлигидан, уларнинг инъикоси булган инсон билишини хам диалектик жараён, деб тушуниш лозим. Яъни, инсон билиш билмасликдан билишга, аник булмаган билишлардан аникрок билишларга, тулик булмаган, кисман билишлардан туликрок билишларга, оддий билишлардан мураккаб илмий билишларга томон боришдан иборатдир. Инсон билиш жараёни хиссий билишдан аклий билишга, жонли мушохадалардан абстракт тафаккурга томон ва аксинча боришлардан иборат диалектик жараёндир.
Download 23,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish